Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

261

ред ових права требало би сврстати низ права, почев од бирачког права, слободе штампе и других класичних и нових права па све до права на друштвено самоуправљањ-е. He упуштајући ce y анализу ових права, желео бих укратко да изнесем нека размишљања о прокламованим правима и слободама. Наиме, кад ce сва ова права и слободе предвиђена y Преднацрту уопштено посматрају, мислим, и то je оно шхо желим да истакнем као битно, да ce може стећи утисак бар како и колико сам ja успео да сагледам суштину овог Устава са гледишта права човека и грађанина да читава концепција о правима и слободама човека и грађанина y Преднацрту Уства почива на три основна стуба, темеља; ослобођење рада, човек као стварни носилац политичке (односно друштвено-политичке) власти и управљања и, најзад, хуманизам. У чему ce то огледа? Преднацрт нашег Устава, односно наш Устав као социјалистички Устав сигурно да мора да реши једно основно, капитално питање то je питање положаја човека, и то y смислу тоталног, потпуног ослобођења човека, управо онако како марксистичка теорија и гледа на то питање. Као што je општепознато, циљ социјализма, и не само циљ већ и његово историјско оправдање и лежи y тоталном, потпуном ослобођељу човека, y враћању човека његовој људској природи како je Маркс говорио, y успостављању једне друштвене заједнице y којој човек може да оствари себе и своју слободу. У решавању овог основног проблема који ce поставља пред сваким правим демократским a поготово социјалистичким уставом, наш Устав je отишао знатно даље од других устава. Други устави и политички системи, као што je познато, само су да ce тако изразим парцијално решавали ово основно, капитално питање развоја људског друштва, и то, наравно, зависно од објективних и субјективних прилика, посебно од склопа класнополитичких односа y дотичном систему, тј. држави. Разне декларације права и устави y току историје и данас имали су за циљ ослобођење човекове личности, или боље речено, имали су за циљ заштиту човекове личности y смислу заштите његовог физичког интегритета као и његовог духовног интегритета, нарочито од државне принуде. Настојања y правцу ослобођења човека допрла су y току развоја људског друштва, посебно y буржоаским демократскрш системима и до политичке еманципације човека. Међутим, то није и потпуно ослобођење човека што je циљ социјализма. A то тим пре што та лична и политичка еманципација није могла y потпуности да Ce постигне, јер није довољно, као што знамо, само уставно прокламовање одређених права за истинску њихову реализацију, ако стварни друштвени односи то не омогућавају, y крајњој линији ако нема економског ослобођења човека, ослобођења рада. Отуда, нужност ослобођења рада. Елимииишући најамни рад који y буржоаском друштву доприноси афирмацији познате поставке и, ако хоћете, аксиома буржоаског капиталистичког друштва, поставке да je човек само средство друтом човеку (но, то није само y режиму приватне капиталистичке својине већ je тр y извесној мери, мање или више, могуће и y режиму државне својине) Преднацрт je y својим одредбама утврдио елементе ослобођења рада. Само да вас подсетим на те одредбе.