Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

299

гштвених скупина израслих y социјализму и њихових интереса, a дели:мично деполитизирана скупштина y којој напоредо с „чистим“ политичарима, који су квалификовани за све и тиме нису квалификовани ни за шта посебно y стручном смислу, y одговарајућим областима треба да одлучују и посебно стручно квалификовани л>уди. Систем je тако замишљен да н о овим стручним питањима увек упоредо одлучују и једни и други. . Ако ce овако схвати састав Савезне скупштине, онда ce с тог гледишта морају испитати и одговарајуће дадлежности разних већа. Чини нам ce да би ce једина крупнија примедба y овом погледу могла ставити на надлежност Политичко-управног већа. Наиме, чл. 169 Преднацрта предвиђа да je oho веће надлежно за доношење савезног буџета и завршног рачуна. Мада je састав и значај ова два акта могуће схватити на разне начине, тако да они буду више или мање везани за привреду, ипак нам ce чини да су ошг, ма како били схваћени, увек толико тесно везани за ову да би најприродније било да ce њихово доношење стави y надлеЖност Привредног већа или, бар, да за њихово доношење буду надлежна сва три поменута већа Савезно, Привредно и Политичко-управно. Оваква нбсумњиво врло оригинална концепција састава Савезне скупштине захтева и одговарајућу критичку процену. Нема сумње да he ce пуна и тачна оцена овакво оригиналне установе моћи дати тек на основу праксе после извесног дериода искуства моћи ће ce оценити да ли су идеје које су лежале y основи овакве концепције могле и y којој мери бити остварене, као и какве je друштвене последице то остварење изазвало. Без тог практичног искуства тешко je унапред оцењивати. Ипак, несумњиво, задатак je науке да на основу досадањег искуства да и неку врсту претходне оцене. Међутим, и то захтева озбиљан истраживачки рад, који би тачно проучио одговарајућа искуства y ближој или даљој вези с овим. Разумљиво je да ми то не можемо учинити овде. Стога ће таква широко ■заснована процена и изостати. Напоменућемо само оно што ce најопштије може рећи. Наиме, нема сумње да овакав састав представља један од путева деполитизације и дезидеологизације састава Скупштине y мери која je потребна, па и неопходна y социјализму. Он свакако представља систем који потпуније и доследније обухвата разне друштвене интересе и омогућује им да буду изражени. Он исто тако чини Скушптину квалификованијом за расправљање низа питања. Али, исто тако, још je недовољно рашчишћено питање докле y овоме треба ићи. Можда би било боље ићи доследније y правцу остварења интересног представништва. Можда треба више обратити пажњу на опасност сувише јаког утицаја квалификованог, y основи професионалног елемента Скушптине, јер квалификован увек значи и узак. Исто тако, ма колико високо ценили вредност свих друштвених слуњби, односно свих друштвено корисних врста радова, ипак за њихов развој нужно треба да постоји одређена материјална подлога, коју обезбеђује основна маса радног народа y ужем смислу речи —■ оног који y материјалној производњи производи добра из којих ce састоји ова подлога. Стога ce увек поставља питање сразмере застушвености ових маса y односу на заступљеност других друштвених скупина. A њихова релативно слабија заступљеност увек рађа