Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

195

и другим стварима које служе остваривању заједничких циљева. Ja сам сматрао да су све те ствари друштвена својина и да извесна друштва, установе и организације користе те ствари као својину друштва и да имају право управљања. Зашто би, на пример, ССРНЈ имао већа права од већине организација? Да ce чл. 26 односи на друта лица, тзв. приватна правна лица (на пример, на цркву и црквене организације) ja бих га разумео. To би била приватноправна лица и приватне организације грађана. Али кад je реч о друштвено-политичким организацијама, мислим да садржина чл. 26 није добра. Проф. др. Радомир Лукић: Зашто ловачко удружење да има друшавену зграду на располагању кад je волжо да има своју сопствену зграду. Ko ће да му je додели? Треба неко да му додели, a чим му неко додељује он онда долази и кука: дај па дај. Онда друг проф. Ж. Ђорђевић донекле има правр. Овде треба разликовати две ствари. Изгледа да ce ви буните против тога што они имају право на непокретности. To je једна ствар, a друга je ствар како они могу имати право својине на друштвеним средствима. Овде je овај други део више за дискусију него онај први. Зато овај други део треба објаснити, показати шта значи ово „друштвена средства“. Да ли то значи општа друштвена средства која друштво њима даје или средства тога друштва? Проф. др. Стјепановић (упада): Оно прво. Проф. др. ЛукиН (продужује): И ja мислим оно прво. У том случају може да ce постави питање зашто ce таквим приватним односно појединим удружешима грађана даје право да добију друштвена средства, Али, на пример, ловачко удружење може да добије нека средства зато што води рачуна рецимо о дивљачи. Оно je добило извесну друштвену Фјгнкцију. Исго тако риболовци добијају извесну друштвену функцију и зато добијају друштвена средства. Да ли друт Ђорђевић мисли на то или на забрану својине на непокретност таквим друштвима? Проф. др. Ћорђевић: Ja хоћу да кажем ово: да кад je реч о организацијама друштвеним, привредним, политичким, културним, итд., својина на непокретности, укључујући земљиште и зграде, и на свима оним средствима која имаЈУ друштва треба да буде друштвена својина. He видим никакву потребу да ce између појединих организација праве разлике јер правне разлике и нема. Ja бих једино правио разлику према верским организацијама или другим приватноправним друштвима. Међутим, организације из чл., 26 нису приватне него су друштвене организације. Па да ли су економске, или спортске, или културне или политичке нема разлике и не треба да буде разлике y погледу присвајања ствари. Проф. др. Стјепановић: Значи да сте. ви добро разумели овај члан. Ви сте само против његове садржине али сте га потпуно разумели. Овај члан дозвољава могућност својине једино удружењима: певачком друштву, ловачком друштву, риболовцима, a ви сте против такве могућности. Међутим, Устав не гарантује њима ту својину него само дозвољава да ce