Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

199

При оваквом стању ствари треба водити рачуна о кверулантском карактеру појединих људи који би то право злоупотребили на такав начин да би судове који ce тиме баве довеле до претрпавања са парницама. Up оф. др. Лукић (упада): Што би био претрпан? A да ми губимо сваки дан милионе? Асистент О. СтанојевиК (наставља): Мислим да би требало дати могућност иницијативе за ггокретање поступка, Постоји механизам да ce то уреди. Постоји јавно правобраниоиггво. (Проф. Стјепановић: Тужиоштво). Проф. Лукић (поново упада): Он не може да земљу која je конфискована упише y земљишне књиге ... Асистент О. Станојевић: Мислим да би требало дати неки филтер како ce не би за све и свашта покретали спорови. И сад постоји могућност да грађанин интервенише код јавног правобраlниоштва. Ипак важно je покренути народне масе да штите друштвену својину. Асистент Александар Вацић: ОДНОС ТРЖИШТА И ПЛАНА У ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ ЈУГОСЛАВИЈЕ. Преднацрт Устава ФСРЈ по многим елементима чини значајна одступања од онога што ce обично подразумева под уставом, y односу на теоријски појам устава, као и y односу на раније уставе Југославије, пре свега y том смислу да он нормира не само основне политичке и правне институције и механизам власти, већ на известан начин дефинише и друштвено-економски систем земље уопште. Или, да ce позовемо на реферат друга Кардеља, „Преднацрт предвиђа да наш устав не буде само устав државе, него да y исто време буде и специфична друштвена повеља, која ће дати материјалну базу, политички оквир и подстрек за све шири размах и унутрапгњи развитак механизма друштвеног самоуправљања и непосредне демократије,“ V складу са оггштим ставовима историјског материјализма, дефинишући социјалистнчки систем, Преднацрт Устава полази од привредног система, узимајући на себе задатак да „формулише и учврсти основне социјалистичке економске односе, то јест односе y производњи и расподели“ „реалну основу на којој ce диже политичка и правна надградња и којој одговарају и одређени облици друштвене свести“ (Маркс: Пргшог критици политичке економије, Предговор). Посматран са тог аспекта, Преднацрт Устава не представља само највиши акт државне власти који на одређен начин утиче на развој привредног и друштвеног система већ и један научни документ који излаже теоријску концепцију социјалистичког друштвеног уређења y целини и привредног система, о коме ће овде бити речи посебно. Као такав, теоријски систем који Преднацрт излаже, као и сваки теоријски систем уосталом, може ce анализирати са два аспекта. Пре свега, полазећи од премиса, на којима je систем развијен, као датих, може ce анализирати сам систем са становишта унутрапгње логичности и ности општих закл>учака теорије са премисама на оонову којих je изведена, и друго, део систем ce може посматрати са становишта његовог