Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

238

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

социјалној служби. Дакле, реч je о финансирању тих служби. Међутим, то питање je y ствари други модус расподеле дохотка y социјалистички организованом друштву. Нећу y то детаљно да улазим. Зна ce шта ce под тим појмом подразумева. Да бисмо правилно оријентисали одговор на то питање, подсећам вас на два члана y Преднадрту Устава. Први je чл. 11, ет. 1 и 2, где ce каже: „Део производа друштвеног рада који припада радној организацији и радним људима, радни људи распоређују на део за развој материјалних основа радне организације и за задовол>авање својих заједничких' потреба и на део за своје личне дохотке“. Значи, и на део за задовољавање својих заједничких потреба. A ту су и потребе просветне, и здравствене, и социјалне, и културне и друге. Према томе, један облик мобилисања финансијских средстава за финансирање ових друштвених служби y пшрем смислу јесте и онај део који остаје радној организацији. Дакле, други део je онај који не остаје и вде y друштвене фондове y виду разних доприноса. И чл. 68 Преднацрта каже: „Сваки грађанин дужан je под једнаким условима за све доприносити подмириваљу потреба друштвене заједнице“. Из свога личног дохотка. A како he ce и колико то плаћати, то ће бити регулисано законом. Према томе, имамо три извора за мобилисање средстава за друштвене фондове: један je из дела који припада радној организацији, други део je онај који иде y облику доприноса из вишка рада друштвеним фондовима, a трећи део онај који ce мобилише из личног дохотка y облику пореза. Да тим основним одредбама Преднадрта Устава нису усаглашени чл. 44 и додајем чл. 59 и још чл. 60, ст. 3, то je тачно, али они дозвол>авају, ако правилно анализирамо основне принципе Устава, онда нема места бојазни коју je изразила другарица Гузина. To je y основи социјалистичке расподеле дохотка. Доцент dp. Срнић: Није реч о расподели дохотка него о томе да ce школство налази y тежој ситуацији него здравствена и остале друштвене службе. У принцип расподеле дохотка и y принципе које ми постављамо ja не сумњам већ, полазећи од ситуације y којој ce ми данас налазимо, мислимг да просвети треба посветити више пажње. Јер, од просвете, a то стручног, теоријског, политичког и културног нивоа радних људи завистг y много већој мери развој производних онага и друштвени прогрес уошите него од здравствене и других друштвених служби. За мене ce због тога много оштрије поставља питање просвете од осталих друштвених служби. И ja сам зато и покренула то питање a не што не верује y принијип; расподеле. Онако како je поставл>ено y Преднацрту то су две ствари. Проф. dp. Ступар: Ja ce потпуно слажем с овим што je рекла другарица Срнић. Међутим, ми дискутујемо о ономе што je y Преднацрту. Али, има једно питање које ce уопште не помиње y Преднацрту a далеко je важније од питања просвете. To je питање права на стан о коме y Уставу нема ни речи a ипак не значи да грађанин не може да добије право на стан. Грађанин може добити стан из друштвених фондова.