Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

22

АЫА Л И ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Пето, круг надлежности самоуправних органа био je разграничен од круга надлежности управних органа на тај начин и у том смислу што су побројане делатности ко je су надлежношћу самоуправних органа обухваћене. Тако су у областима самоуправни органи (обласне скупштине и обласни одбори) били надлежни: за обласне финансије, т.ј. за утврђивање обласних буџета, за располагање обласним дажбинама, које су им дате на основу закона за покриће обласних расхода (од дела пореза и приреза); они су имали да воде бригу о јавним радовима, на ших je падало старање о унапређењу привреде, о управљању обласном непокретном имовином, брига о народном здрављу и социјалним задацима; затим, о саобраћајним установама, о сарадњи са одговарајућим органима на унапређењу просвете и стручног образована, вођеае установа за штедњу и узајамно старање, итд. Осим тога, обласни самоуправни органи били су надлежни и за давание мишљења на захтев влада по законским предлозима који су се односилп на области, као и о другим за које влада буде затражила њихове сугестије. На исти начин, и са истим надлежностима,_ само за територије срезова, биле су означене и надлежности среских самоуправних органа (среских скупштина и среских одбора). Ако постављене задатке не би могли да обаве из сопствених средстава предвиђено je да држава, на захтев обласних скупштина, али тек по одлуци парламента, одреди потребна средства или, пак, одбије њихове захтеве. Међутим, располагање обласним или среским средствима, која су редовно била недовольна за успешно решавагье постављених задатака, ставлено je под строги надзор централних органа, односно, под надзор министра финансија. Шесто, мада je у сектору регулисааа правних односа дато право обласним скупштинама да издају и извесне уредбе о питагьима из своје надлежности, те уредбе није проглашавала обласна скупштина, већ обласни велики жупан. Он je могао да задржи од проглашења сваку уредбу обласне скупштине, ако би нашао да није заснована на уставу или закону, односно, и он je морао своје мишљење о томе да достави Државном савету на одлуку. У југословенској пракси велики жупани су користили ово своје право да прогласе противуставним и противзаконитим све оне уредбе обласних скупштина с којима се они или централни органи нису слагали. На крају, цео систем самоуправности био je тако поставлен да државне власти, тј. управни органи, врше пуну контролу над радом и пословањем самоуправних органа преко обласног великог жупана, преко среских поглавара и преко посебних стручних тела. Сви управни органи имали су право да задрже све одлуке самоуправних органа од извршеаа у сваком моменту. Овако постављене локална управа и локална самоуправа задржале су се све до увођења Шестојануарске диктатуре 1929. Тада су укинути и Закон о обласној и среској самоуправи, а с њим заједно и области. Донет je нов Закон о називу и подели кралевине на управна подручја 3 октобра 1929. Држава Срба, Хрвата и Словенаца названа je тада Југославијом, а промена назива указивала je на дале форсирање „југословенства“ и одлучно одбијање да се реши национално питање на бази равноправности нација и кроз федеративно уређење државе. Извршена