Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОКУШАЈ СИСТЕМАТИЗАДИЈЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА

35

у односу на друштвену својину, које имају радне организације као колективи у којима радни човек као појединац остварује своје право на рад. Ca тог аспекта гледано, право на рад у социализму има за радног човека аналогну функцију коју у буржоаском систему за буржуја има право прйватне својине. Из овога следи природна последица да са- гледишта радног човека као појединца и заштите његових индивидуалних интереса право на рад у социализму захтева исто онако обимну анализу, разраду,. правно регулисан>е, средства и методе остваривања и заштите какви су у буржоаском праву и науци били посвећени приватној својини. Будући да je за радног човека у социјализму, као индивидуу, основно индивидуално право човека и грађанина на рад и од тога се скоро априори мора поћи, оно за њега представља аналогно оно што je за буржуја право цриватне својине. Како je приватна својина са својим овлашћењима била а и данас je разбијена на самостална права, мада изведена из приватне својине, поставлю се основано питање: да ли се . нешто слично већ збило у нашем праву са правом на рад а да то наша нравна теорија није још запазила? По нашем дубоком уверењу јесте. Узимајући у обзир напомену изнету горе под 2 према којој: увек када се из било којих разлога једно социјално право не може да оствари или се повреди, треба прибећи не најпре санкцији (спору, тужби и сл.) према обавезном органу друштва или државе него стварању и обезбеђивању једног другог (сукцесивног) сврсисходног социјалног права које he у сукцесивном низу и редоследу једно иза другог под законом одређеним условима следити, смешивати се и супституисати док претходно право не буде остварено или док не стигне иначе по природи ствари у оваквим случајевима спора санкција према обавезном органу. 4. Развијајући мисао изражену под 3, право на рад као и свако друге субъективно право морамо схватити као право чију садржину чине одређена овлашћења или одређено овлашћеше. Која или које je овлашћење из права на рад? За разлику од приватне својине, на пример, која има три овлашћења која шеи титулар може да врши истовремено и кумулативно (uti, fruti, abuti) и из које се могу извести друга самостална права (службеност, залога) која такође могу да постоје истовремено са правом приватне својине, право на рад у том погледу подлеже, према нашем позитивном праву, сасвим другачијој и посебној правно ј техници. При томе je нужно разликовати две различите, мада никад једна од друге потпуно одвојене, ситуације: А. Прва, када je титулар права на рад фактички, физички способан да ради али je незапослен; и Б- Друга, када je титулар права на рад фактички, физички неспособан да ради. (Као што смо напомену ли и у једној и у другој ситуацији титулар права на рад je неспособен за рад у друштвеном, правном, смислу речи). А. Прва ситуација када je титулар права на рад физички способан да ради али je незапослен. Прво овлашћење из права па рад јесте свакако овлашћење да се титулар права на рад запосли, тј. да ради на сред-