Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УГОВОР О КООПЕРАЦИЈИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

89

садржину. Па ипак, није некорисно и сувишно проучавати овај уговор у његовој развојној фази, покушати одредити његов појам и особине. 111. Појал уговора. —а) Тешкоће при одређивању појма уговора о кооперации у пољопривреди. Одредити појам овог уговора je доста тешко. Тешкоће долазе отуда што je потребно обухватити производну сарадњу пољопривредних организација и индивидуалних произвођача у целини и у свим њеним облицима уређеним уговорима о производној сарадњи. Потребно je обухватити сарадњу у области биљне производње, везане за тачно одређену парцелу непокретност, а исто тако и сарадњу у сточарству, у сточарској произведши, везану за грла стоке за покретне ствари. Затим тешкоћа je и у томе што се у области биљне производње, у ратарству, производња остварује претежно на земљишту индивидуалног произвођача, а са средствима и делимичним радом пољопривредне организације, док je код сарадње у сточарству у већини случајева обратно. Основни сточни фонд (расна стока, приплодни материјал и сл.) je претежно својина пол>опривредне организације, а рад на нези, исхрани и чувашу стоке претежно или исюьучиво удео сељака, изузев стручног надзора и ветеринарсКе помоћи коју пружа пољопривредна организација. И поред наведених разлика, не може се спорити истоветност циља ове сарадње, без обзира да ли je реч о облицима производне сарадше у ратарству или у сточарству. Постоји нешто што je заједничко, основно и битно. То бйтно код свих облика je пре свега заједничка производња у току које улажу средства и рад обе уговорне стране. Та заједничка производгьа je карактеристична за уговор о кооперацией и у једној, и у другој основној пол>опривредној грани без обзира на богатство облика у којима се појавлзује. То значи да при покушају да се одреди дефиниција уговора о кооперации у пољопривреди би било неопходно водити рачуна о овој особености. Следећа тешкоћа при одређивању дефиниције овог уговора била би одређивање субјеката у облигационом односу. Потребно je избећи такво формулисање које би производну сарадньу у лооьопривреди одређивало само са гледишта те сарадње између пољопривредне организације, с једне, и индивидуалног произвођача, с друге стране. Таква дефиниција би сужавала појам уговора о кооперацији у пољопривреди. Тачно je да je производив сарадша између пољопривредних организација, засад претежно за ДРУга, и индивидуалних произвођача, основни и доминантни облик производне сарадње али не и једино могући облик такве сарадње у пољопривреди. Сасвим je прихватл>иво и друштвено оправдано да се производна сарадња може остваривати и развијати између самих пољопривредних организација земл>орадничких задруга, пољопривредних добара (предузећа), газдинстава пол>опривредних установа, специјализованих пол>опривредних задруга, газдинстава ползопривредних школа и института и газдинстава непол>опривредних установа. У одређеним случајевима чак и индустријска и трговинска предузећа могу сарађивати, што je све чешће (2), са пољопривредним организацијама или индивидуалним произво-

(2) Поједине шећераке, фабрике уља, прехранбени комбинати и сл. закључују са земљорадничким задругама уговоре о сарадши у произведши шећерне репе, односно уљаница или стоке (Комбинат „Серво Михаль“ Зрешанин, Комбинат „Беше“ и др.).