Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ЈХРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

узајамне престације одређене. Истина учешће у подели добијених плодова je одређено најчешће y одговарајућем проценту од укупног прихода, али то je довољно и тачно се зна обим обавезе и потраживања оба кооперанта и њихова узајамна давања учешће у подели плодова. Зна се ко je поверилац а ко дужник и шта je садржина ньихових права и обавеза, знају се узајамна даваша. Тако овде немамо начелно никакве алеаторности при закључењу уговора. Затим, однос узајамних давања односно примааа не зависе ни у потпуности, па ни делимично, од неке будуће неизвесне чињенице, или чињенице о којој не постоји сагласност уговорних страна у моменту закључења уговора, што je основна особина алеаторних уговора (10). Узајамна давања су далеко од тога да буду непозната и да зависе од неког будућег неизвесног догађаја. Тачно je предвиђен однос узајамних даваньа-удела, и то како у току заједничке производите, тако и при расподели која je најчешће сразмерна улагањима. Оно што причињава тешкоћу je чжњеница што није могуће прецизно одредити количину плодова. Немамо нумерички означену количину, али имамо тачно одређено мерило којим се та количнна приближно одређује то je, најчешће, одређен процент од укупно добијених плодова. Тај процент и сразмера узајамних давања je непромешьива и независна од неког будућег догађаја, али оно што je у извесној мери ипак зависно од временских и других услова то je реална вредност и значај те сразмере. Значи да су узајамна давања одређена, позната, зна се колико ко коме дутује, али сам обим, количина добара и плодова који ће поједина страна добити за свој тачно одређени удео донекле je зависна од општих услова који утичу на конкретну пољопривредну производау. Приметимо да кооперанти при закључењу уговора о кооперацији увек имају у виду просечан принос просечну количину плодова који се нормално при примени одговарајућег начина обраде земљишта, или неге сточног фонда остварују. Они иду на сарадау баш за то што имају у виду одређене приходе, већу количину плодова која се без сарадае и примене агротехнике и савремених метода не би могла остварити. Планирани принос се у већини уговора и назначује, представља посебну одредбу уговора (на пример: 40 мтц пшенице по ха). С друге стране, захваљујући савременом начину обраде земљишта и новим методима у гајењу стоке, утицај временских прилика знатно je ублажен. Затим, известан део ризика, претрпљене штете од елементарних непогода (града, олује, пожара) до висине планираног приноса пренесен je путем уговора о осигурању, који редовно прати уговор о кооперации, на осигуравајући завод. Изузетак од комутативности имамо донекле код неких посебних облика овога уговора уговора о гарантованом приносу и уговора о расподели зависно од успеха пољопривредне производње. Грешка je оних аутора који из постојања пословног ризика у кооперации у пољопривреди изводе алеаторност као његову характеристику. По таквом схватању сви пословни уговори би били

(10) Д. Аранђеловић: н. д., с. 80; Б. Благајевић: н. д., с. 183; С. Јакшић: н. д., с. 148—150; L. Josserand; ор. cit., р. 18 et 717; М. Константиновић: н. д., с. 26 —27; Colin-Capitant: ор. eit., рр. 267 —268; G. Р. Chironi: ор. cit., р. 205; А. Лазаревић; н. д., с. 18; Plamol-Ripert; ор. oit., р. 330; F. Ricci: ор. cit., рр. 10—12.