Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И функција (сврхе> те скушптине тако и у погледу н,еног места одржавања и њеног карактера. 1. У погледу састава. Према првобитном Трумбићевом предлогу, у општу скупштину коју je он предложио 10 јануара требало би да уђу: а) сви посланици српске Народне скушптине, б) сви чланови Југословенског одбора, в) сви чланови Црногорског одбора за народно уједињеше, г) представници југословенских организација у Америци, д) представници солидних омладинских организација, и ђ) представници војске и добровольца. Осим тога, у предлогу се предвиђало да скупштину отвори и затвори српски престолонаследник по налогу и у заступству краља. У каснијем објашњењу састава скупштине које je дао члану Одбора J. Газариу (Газари се још са неким члановима Одбора налазио тада у Швајцарској), Трумбић je у ствари још више проширио састав скупштине и учинио га још неодређенијим; он je 1. фебруара писао Газариу: „Што се тиче састава Опште скупштине одборова je идеја да она захвати читав народ и да у н>у буду имали приступа сви они елементи, који се могу сматрати у данашњим приликама изражајем народних интереса на сваком пољу ошлтег националног живота. То je у првом реду Кр. влада, која je позвана да у интернационалном животу заступа нашу општу политику. Она има да позове саучеснике и то у првом реду чланове Срп. Нар. Скупштине с тога што су они бирани од народа, затим чланове Југ. одбора који заступа народну ствар и има овлашћење од емиграција преко мора а осим тога многи су до рата били народни посланици, затим представници војске редовне и добровољачке, која лије крв за народни идеал, чланови Црногорског одбора, који раде за уједињење и представљају народне организације, које су с њиме у вези, представници конституисаних народних институција као што су универзитет, коморе трговачке, занатлијске, индустријске, представници омладине, која je врло важан елемент и која ће сутра бити на челу народа, представници радништва, које већ игра знатну улогу а по свој прилици ће имати и јаку ријеч и у ријешавању рата и мира. Из свих ових кругова може се саставити једно представништво, које може компентентно да у данагшьим приликама заступа читав народ“ (22). Трумбићева je идеја, дакле, била да у општу скупштину уђу југословенски јавни и национално-политички радници који су формално бирани за народне представнике на изборима као и они који се, на основу њиховог рада или њихових функција, могу сматрати народним представницима. Српска влада и већина србијанских политичара није се слагала ca оваквим саставом предложене скупштине. Тако je, на пример, Стојан Протић писао Трумбићу; „једно диспарантно и гломазно тело. На једној страни закони и бројем одређени фактори једног државног и међународног

(22) А-ЈАЗУ, A- JO, СВ. 32 А. Трумбић из Лондона 1. II Ј. Газариу. С овим проширеним предлогом састава опште скупштине пису се сложили сви чланови Јутословенског одбора; они чланови Одбора који су се налазили у Женеви Ј. Газари, Н. Стојановић, М. Сршкић, В. Петровић сматрали су да на скупштини „треба да учествују народни посланици Краљевине Србије, чланови Југословенског "Одбора и Црногорског одбора за народно уједишеше ', а да ~о осталим учеснидима треба joui преговарати“ (А-ЈАЗУ. А-ЈО, св. 32 Ј. Газари из Женеве 13. II А. Трумбићу).