Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918 ГОД.

299

неприкривене дошло касније, ујесен 1918) из овог времена нема других непосредних или посредних трагова у документима. Милан П. Ђорђевић, који je у то време боравио у Женеви, тврди да су се чланови српске скупштинске опозиције у Женеви поделили у мишљењима за или против опште скушптине, и да Трумбићев предлог, колико je гьему познато „није наишао на одобрење ни код многих других чланова српске скупштинске опозиције који се се ван Женеве бавили“ (58). Пашић je, вероватно, ипак имао неких основа да сумња у представнике српске опозиције у Француској. Чак и после више од пет година, у једном говору у Народној скупштини Краљевине СХС јуна 1923, он je тврдио да je Југословенски одбор тражио 1918 општу скупштину „под упливом невидљивим са стране“, и да je „то [било] упливисано са стране невидно“ (59). Члан Југословенског одбора Никола Стојановић у једном каснијем предавању (1926) изнео je отворено тврђење да je „цела српска опозиција била задобијена за ову идеју [тј. за општу скупштину Д. Ј.], али су друга унутрашња питања Кральевине Србије омела опозицију да се изложи до крајних могућности за остварење тога плана“ (60). IД. Упоре до с преписком између Трумбића као председника Југословенског одбора и Пашића као председника српске владе око опште скушптине текла je и прописка између Трумбића и престолонаследника Александра о истом предмету. Да би постигао циљеве којима je тежио, Трумбић je настојао да престолонаследника ангажује за свој предлог, да добије његову подршку у спору са српском владом. У телеграму од 15 јануара престолонаследнику Александру Трумбић je голидајући сујету младог регента, писао: „општа скупштина коју бисте Ви имали отворити, значила би један велики корак и у томе да се Ви афирмирате фактично као будући суверен читавог народа“ (61). У другом телеграму од 22 јануара, нападајући Пашићеву владу и њену политику као кабинетску, конзервативну, итд., и предлажући престолонаследнику да се с владом пресели у Париз или Лондон, Трумбић je изражавао бригу и за престолонаследников политички утицај; „У тим мислима пише Трумбић регенту учвршћује нас и брига за Ваш утицај на народне послове који због удаљености није онакав како народни интерес захтијева“ (62). У трећем писму које je 11 фебруара послао по члану Одбора J. Бањанину, Трумбић та je опет позивао да се појави на западу „у интересу Вашему као и у Интересу наше народне ствари“ „црногорски Краль ■додаје Трумбић —ради на све стране без престанка, што се не смије пу-

(58) Ђорђевић: н. д., 151—152. На састанку (у Женеви крајем јануара) чланова Одбора са петоридом народних посланика српске скупштине од којих су четворица припадали опозицији, посланици су избавили „да не виде у идеји Трумбића ни повреду суверенитета Србије ни сужење права Српске Народне скупштине'' иако су стављали неке примедбе у детал,има (у погледу учешћа војске и престолонаследника), извештавао je Б. Марковић Трумбића у писму из Женеве 1. Н (А-ЈАЗУ, А-ЈО).

(59) Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине СХС, књ. 1/1923, 398.

(60) Ж. Стојановић: Југословенски одбор, Загреб, 1927, 60.

(61) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 60 (60 Б/55) Трумбићев концепт телеграма предат српском посланству у Лондону 15. I за престолонаследника Александра.

(62) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 60 телеграм Трумбића из Лондона 22. I престолонаследнику Александру.