Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

564

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним временем утрошеним на њихову производњу. Овако дефинисан закон вредности делује у сфери производив и у сфери промета, при чему цене представљају најважнији облик његовог деловања. Цена je новчани израз вредности, али, „док се у капитализму као резултат конкурентске борбе цене формирају на стихијски начин, у социјалистичком друштву њих у склону планског поретка одређује држава“. Поштујући закон вредности на тај начин што he сума и цена роба бити једнака сумињихових вредности, држава свесно доводи до извесних одступања цена од вредности, што чини онда када би формирање цена по вредности било у супротности са законом планског, пропорционалног развоја друштвене привреде. По мишљењу аутора овакво ограничение закона вредности не противречи његовој садржини јер и у капитализму закон вредности не делује у чистом већ у ображеном облику, при чему на тржишту сввакодневно долази до стихијног одступања цена од њихових вредности односно цена производње. Разлика je једино у томе што у социјализму до овог одступања долази свесно а не стихи ј но. Најзад, последње странице студије посвећене су проблемима новца али, на жалост, овде студија не садржи скоро ничег новог. Пошто су истакли да присуство новца у социјалистичкој привреди проистиче из робног характера привреде, аутори наглашавају да, иако и даље у функцији општег еквивалента, „новац у социјализму изражава нове производив односе, поставши оруђе контроле и мерења рада људи слободних од експлоатације“. Истовремено се напомиње да ни новац није вечан и да he са нестанком робне производите и сам нестати. Међутим, одумирање робно-новчаних односа и новца претпоставља формирање неког другог облика расподеле материјалних добара за хвдьаде и милионе људи, те отуда не може бити ствар кратког временског периода већ мора представл>ати процес који се остварује у току једне читаве историске епохе развоја социјалистичког друштва. Излагање основних ставова аутора које нам je омогућило да се упознамо са характером студије даје нам истовремено и извесне елементе за критичку оцену појединих од изнетих ставова. Оквири приказа не дозвол>авају нам детаљнију анализу свих проблема који су у студији додирнути, те ћемо се овом приликом осврнути само на два питања која су у њој разматрана. Прво се односи на објашњење узрока постојања робне прозиводње у социјализму. Читалац се може упитати због чега je овим узроцима у свим студијама које се баве проблемима робне производње у социализму посвећено посебно место. Није ли само њихово присуство у свим моментима друштвене репродукције довољно да се робни облик производа л>удског рада у условима социјалистичке привреде узме као чињеница коју не треба посебно доказивати и образлагати? Треба, међутим, подсетити да су у совјетској економској науци дуго време преовлађавала супротна схватања и да су у совјетској економској политици чињени огромни напори у правцу натурализације привредних токова. У таквим условима очигледно je да прихватање робне природе социјалистичке привреде као премисе за даљу анализу није могло бити непосредно. Било je потребно да протекне известан период времена док би ново схватагье, чије je усвајање наметала објективна стварност, могло наћи своје место у економској теорији социјализма, као што je било потребно истаћи и извсне разлоге због којих се одустаје од рани je оштеприхваћених погледа на овај проблем. Међутим, „доказивање" нужности односно издвајање посебних „разлога“ постојања робноновчаних односа у социализму може ауторе довести у деликатну ситуацију код одређивања њихове даље судбине у социјалистичком друштву. Наиме, уколико се постојање робно-новчаних односа у социјализму веже искључиво за постојање друштвене поделе рада и извесне (релативне) осамостаљености производних јединица, судбина робно-новчаних односа je