Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

568

да после периода Нове економске политике совјетско право и правници су дуги низ година гледали на уговор као нешто туђе, страно, па и штетно за социјалистичку планску привреду, а у мери у којој je он и дал>е постојао, то се сматрало као некакво нужно зло. Ово je између осталог било резултат и централизованог административног планирања. Данае, међутим, уговор доживљава, ако тако можемо да кажемо, своју ренесансу у совјетском праву. Програм КП Совјетског Савеза предвиђа да je у комунистичкој изградњи непосредно са даљим усавршавањем и побољшањем метода планирагьа народне привреде „неопходно у потпуности искористити робноновчане односе у вези са новом садржином коју они добијају у периоду социализма“. Из овога произилази да je потребно на све могуће начине користи форму уговора за организована привредних веза, као средство које на најбољи начин осигурава правилно сједињавање плана и привредног рачуна и спровођење у живот принципа демократског централизма. Посебно велики значај и важно место има уговор о испоруци. Значај уговора о испоруци у привредном животу земље огледа се у томе што у условима деловања у социјалистичкој економији закона планског развитка привреде и закона вредности, уговорна форма осигурава боље спајање планских наређења централних органа са оперативном самосталношћу и иницијативом прбдузећа, заснованих на привредном рачуну. Благовремено, тачно и потпуно испуњење уговора о испоруци у условима планске привреде не само што je значајно за функционисање и развој привреде, како истине аутор, него од извршегьа уговора, мислимо, зависи и суд о томе да ли и у којој мери у социјалистичкој планској привреди уговор може да испуни поверену му значајну функцију. Стога се и питање одговорности за неизвршеГье уговора о испоруци, када je и уколико до овога дође, поставлю различите у односу на класично грађанско право не само у погледу интензитета него се појављује и у неким новим видовима. Извршење уговора прати кривична, административна и грађанскоправна одговорност. Кривичној и администативној одговорности подлежу у закону предвиђеним случајевима руководиоци и одговорна лица у предузећима, привредним организацијама и установама који нису испунилм планове и задатке у вези испоруке. Грађанскоправну одговорност сноси привредна организација као правно лице субјект уговорних односа. Грађанскоправна одговорност има имовински характер и има за цшь како имовинско кажњавање стране која није извршила уговор тако и успостављање ранијег имовинског положаја уговорне стране која je због овога претрпела штету. После уводних излагања аутор врши иецрпну анализу одговорности уговорних страна по уговору о испоруци, богато документовану арбитражном праксом. У погледу услова одговорности по уговору о испоруци аутор наводи да се по совјетском праву траже следећи: (a) неиспуњење или неодговарајуће испуњење уговора. Ово je општи услов. (б) Противправно понашагье стране која je нарушила уговор. То je оно понашање које je у супротности са нормама совјетског права. Тако, на пример, није одговорно предузеће ко je не испуни уговор о испоруци закључен на основу планског задатка, ако je орган, чија одлука je обавезна за обе уговорне стране, изменио плански задатак после закључења уговора, (в) Постојање штете на страни друге уговорне стране. Код овог услова налазимо се у присуству једне знача ј не специфичности совјетског права. Наиме, прописима je одређена висина уговорне казне и пенала коју je одговорна страна дужна да плати другој уговорној страни без обзира да ли je ова претрпела или не штету. На овај начин уговорна казна и пенали представљају средство обезбеђења уговорне дисциплине. Уколико друга страна тражи и накнаду штете, онда се мора утврдити да штета постоји и колико износи. Тек у овом случају постојање штете je обавезан услов за наступагье одговор-