Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕФОРМА ФРАНЦУСКОГ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

317

РЕФОРМА ФРАНЦУСКОГ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА И ЊЕН ЗНАЧАЈ

Поред низа других реформи из ббласти права и законодавства које су у току последних неколико година спроведене у Француској, извршена je такође и једна значајна реформа француског грађанског процесног права односно грађанског судског поступка. Рад на овој реформи почео je истина још раније, и то упоредо и скоро истовремено са почетном рада на реформи организације француског судства. Али je њено успешније и брже спровођење знатно олакшало познатим изменама законодавно-техничке природе које су предвиђене новим француским уставом од 1958. Наиме, питања о којима je овде реч регулисана су уредбама и декретима са законском снагом насупрот дотадашњем сталном обичају и утврђеној пракси да се регулисање овакве и сличне правке материје врши само законом. Иначе, одавно je већ констатовано да je француски Законик о грађ. суд. поступку (Code de procédure civile), који je донет још 1806, поред извесних својих несумњиво добрих одлика и установа од трајне вредности које су као такве имале великог утица ja и на изградњу грађанског процесног права и законодавства других земаља умногоме превазиђен и застарио и да више не одговара потребама времена. Због тога je стално истицана потреба његове свестраније и дубље реформе. И тако je, у вези са доношењем новог Устава, коначно одлучеко и то: да се приступи реформи односно измени свију оних одредаба поменутога процесног кодекса које нису биле у складу са захтевима једнога брзог, простог и јевтиног судског поступка у грађанскоправним стварима и споровима. Ова жеља и тежња ка брзом, простом и јевтином грађанском правосуђу и поступку постала je стварно једна врста руководне мисли свих реформатора и твораца новијих судских процесних прописа и система. Том истом идејом била je, каже се, руковођена и једна велика француска парламентарна комисија, која je, после дугогодиптњег рада, припремила 1894 пројект новог грађ. суд. поступка. Тај пројект je затим предат Парламенту али je остао без практичног резултата. Али започети рад, са извесним већим или мањим прекидима, ипак je трајно продужаван, нарочито од 1934. И тако je најзад дошло и до коначног остварења реформе о којој ћемо овде говорити. Тиче се управо једног читавог низа коренитих и бројних измена и допуна поменутог франц. грађ. проц. кодекса. Ми ћемо пак овде укратко приказати и проучити само оне које се сматрају најважнијим и најинтересантнијим. Почећемо са оним ко je се посебно односе на управлагье грађ. поступком и улогу суда одн. судије у томе поступку (1). I. Управљање поступком и улога судије. Систем франц. грађ. проц. права традиционално je повезан са принципом тзв. акузаторног поступка. По томе пак процесуалном начелу одн. систему, извршена je, као што

(1) Овде треба напоменути; да се фран. грађ. процесно право назива још и „судским правом“ (droit judiciaire), а у нови je време и „приватним судским правом“ (droit judiciaire privé). Мада су ова два израза по својој садрини унеколико свебухватнији и шири, као што je и појам ~грађ. процесно право“ унеколико шири од појма „грађ. суд. поступай."