Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

иодићи и само тужбу за утврђење и тражити да суд својом пресудом утврди само то да није био спроведен законом прописани поступай за разрешење директора. Пошто он за такво једко судско утврђивање односно за подизање овакве тужбе несумњиво има, тј. може имати и потребан законом предвиђени правни интерес. Осим тога, по овде наведении и слиянии тужбама може се појавити и питање страначке способности и парничне или стварне легитимације учесника у поступку. Што се све има ценити и просуђивати према датим околностима и чињеницама конкретное случаја (4). У вези пак са горе поменутом жалбом која се изјављује општинској скупштини, овде треба имати у виду и следеће одредбе истог закона. Наиме, ако при доношењу одлуке о разрешегьу директора није опроведен законом прописан поступак или ако je раднички савет донео одлуку о разрешену директора и поред тога што комисија сматра да захтев није основан, директор може у року од осам дана од дана достављања одлуке о разрешењу изјавити жалбу општинској скупштини. Жалба задржава извршегье одлуке радничког савета о разрешегьу директора. А општинска екупштина може по жалби укинути одлуку радничког савета о разрешевьу директора или потврдити ту одлуку. Одлука општинске скупштине je коначна. Но, у таквом случају општинска екупштина може одлучити да се, пре доношења одлуке по : жалби, у погледу разрешења директора претходно изјасни радна заједница радне организације (в. чл. 96). Нашим новим Уставом одређен je ближе правни положај директора предузећа и других радних организација. У одговарајзгНим уставним одредбама дата су управо и основна начела о именовању и разрешењу директора као и о његовој одговорности. Поред осталог, нарочито je интересантно преношегье права именовања и разреШен>а директора радне организације на раднички савет као и установа његове реизборности. Резумл>иво je пак, да ce je у садашњој фази развоја нашег друштвеног и екОномског система морао обезбедити и одређени утица) друштвене заједнице у предвиђеном поступку именовањем и разрешегьем директора. Но, директор може у овде наведеном случају тражити од надлежног суда и je дну jour потпунију и ширу заштиту својих права. Тако, по чл. 100 Основное закона о избору радничких савета директор који je разрешен има права из радног односа одређена прописима о радним односима. А то значи да би он могао такође покренути и одговарајући грађанскоправни односно радни спор, сагласно постојећим посебним одредбама Закона о парничном поступку које се тичу поступка у парницама из радних односа (цл. 413—417). Али, као што je познато, за остваривање својих права из радног односа радник односно члан радног колектива je дужан да се претхбдно обрати органима самоуправљања па тек онда суду (5). Према томе, данас се пред наше судство постављају стварно многи нови и сложенији задаци, и то како у области законске заштите личне ело-

(4) В. у вези са овим питањима наше чланке: Питанье правые личности радних колектива, „Анали Правног факултета у Београду“, бр. 2/1954; Питање стварне легитимације за тужбу по основу грађанско-правне одговорности радних колектива према друштвеној заједници, „Архив за правые и друштвене науке“, бр. I—2/1955,1 —2/1955, и тамо наведену литературу. (5) В. о томе ближе др. Александар Балтић: Основи радног права Југославије, Београд, 1961, с. 22'Ј и сл.

187

ЗАШТИТА САМОУПРАВНИХ ПРАВА КОЛЕКТИВА