Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

498

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

колеџу не студира. Уколико касније по завршетку студија права млади Американец успе да се посвети послу у коме ће комбиновати своје знанье из колеџа са правним знањем, ова двострука стручност даје врло добре практичне резултате. Американци ово истину као преимућство свог начина припреме правника, напомињући и то да се тек у колеџу стиче озбиљније образование. Међутим, релативно је мали број правника који могу у већо] мери да се користе и својим ранијим студијама у колену, рецимо из економије, књиговодства, социологије,. историје или филозофије, а они који су студирали физику, хемију, географију или сл. немају скоро никакве изгледе да то своје знанье користе као правници. Сем тога, ако се 18—19 година живота узме као граница младалачког доба после које човек обично може зрело да се определи за свој будући позив у животу, тада одлаганье због студија у колену правниковог опредељивања при избору струке до двадесет прве или двадесет друге године изазива непотребан губитак времена. Ово приписиванье посебног значаща колену у Америци наводи на закл>учак да тамо средне школе не пружају онолико знања као средне школе у европским земљама, на пример у Југославији. У САД постоји 160 правних факултета. Али пошто je њихов квалитет различит,. Америчко правничко удруженье (American Bar Association) признало je само 134 правна факултета. Најважнији критеријуми за ово признанье су наставни програм, наставно особл>е и библиотека. Неки од непризнатих факултета у ствари се много не разликују од импровизованих вечерньих или поподневних курсева. Број студената на пој единим правним факултетима креће се од некоколико десетина до хил>аду-две студената. Међу ньима je известан број стипендиста, затим студената који само студирају, као и оних који су запослени са пуним радним временом. Више има оних студената права који настоје да запосленьем преко лета и разним хонорарним пословима допуне помоћ коју добијају од породице или да се сами потпуно издржавају за време школовања. Ово живот америчких студената чини маае лаким од живота њихових другова са нашег континента али зато појачава гьихово осећање одговорности и њихове радне навике. При томе je и њихово право теже за учење од нашег. Број часова на факултету у току неделье сличан je као код нас. Наставници америчких правних факултета међусобно се разликују по својој стручности и способности. Ако не рачунамо знатан број професора који уз наставу имају и друга запослења, онда за америчког професора можемо рећи да je то човек који се задовољава скромнијим приходима да би могао да ради леп и занимљив посао наставника и правног писца. Међу њима има интересантних правних аутора и веома солидних научника. Природа америчког права, начин наставе, регрутовање наставника и из редова практичара и схватање да студије треба првенствено да служе пракси чине да je амерички професор права ближн пракси него професори из европских земаља укључујући и нашу. Правне школе се издржавају од разних задужбина, државне помоћи, прилога и школарине чија висина углавном зависи од угледа школе. ТТТколарина je у просеку нешто нижа на државним него на недржавним унизерзитетима. Факултетске библиотеке су доста велике jep je потребно да садрже обимне збирке судских одлука неопходне америчком правнику.Предмети који се предају на правним школама слични су најважнијим предметима на европским факултетима (увод у право, уставно, административно, грађанско, трговачко, кривично, -породично, наследно, међународно право, судски поступци и сл.), али се многи предмети у појединим школским годинама рашчлањавају на предмете који обухватају уже области (на пр., правки режим инвестиција у иностранству, малолетни преступници, нелојална конкуренција, увод у неко страно право). Филозофији права, историјским и похмоћшш предметима (историја државе и права, римско право, оудска медицина) придаје се мањи значај него у Европи. -