Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одвија саобразно условима (1). Стога, су по нашем мишљењу ненаучна и бирократска објашњења о узроцима криминалитета у прелазном периоду као остацима капитализма или „остацима буржоаске идеологије“ у свести људи. Мора се признати да и у нашем друштву постоје реалне претпоставке за појаву криминалитета услед низа противречности својствених нашем друштву, првествено због одређених друштвених односа који код нас владају, као што je постојање робно-новчаних односа, економских и других неједнакости међу људима, као и супротности између појединачног и општег интереса. Из свих тих разлога човек у нашем друштву долази у сукоб са заједницом и другим појединцима и тај сукоб не тако ретко решава недозвољеним средствима која су инкриминисана у Кривичном законику (2). Када je реч о борби против привредног криминалитета онда je за успешност ове борбе несумгьиво неопходна и правилна примена постојећих правних прописа међу којима фунгира и Кривични законик и н>егове санкције. Правилна примена порто јећих прописа (укључујући и КЗ), представља свакако један од основних фактора у борби против криминалитета и других штетних појава у привредним организацијама, органима и установама. Међутим, потребно je имати у виду да примена санкција из ових прописа на учиниоце привредног криминала нема искључиво репресивни карактер, без обзира на тежину учивьеног кривичног дела и његових последица по друштвену имовину, већ напротив, прописивање санкција и њихова доследна и правилна примена представља врло значајно средство на линији генералне и специјалне превенције у борби против друштвено опасних појава и нарушавања односа у социјалистичкој привреди. У периоду од 1960 до данас Кривични законик je у два маха новелиран. Прва новела, која je ступила на снагу 1. јануара 1960 садржавала je значајне измене у описима кривичних дела и прописаних санкција, углавном ублажење, али негде и пооштрење ових санкдија, тако да je несумњиво утицала на један одређени начин на казнену политику судова. После ове новеле у пракси je било појава и општег ублажавања при изрицању санкција, али je то било спречено адекватном интервенцијом савезних и републичких правосудних органа 1961. Писмо ИК ЦК СКЈ донето априла 1962, као и говор Председника Републике у Сплиту маја 1962 активирао je судове на преиспитивању критеријума при одмеравагьу кривичних санкција посебно за дела привредног криминалитета, jep се показало да су кривичне санкције за нека актуелна и по друштвену заједницу веома опасна кривична дела исувише блага, тако да су постојећи законски оквири понекад спречавали да се за ова дела изрекну адекватне и реалне казне. У овоме периоду чинило се потребним пооштрење кривичних санкција да би се и на овај начин манифестовао став законодавца о великој друштвеној опасности неких кривичних дела и потреби појачане борбе против њих (3).

(1) Др. М. Милутиновић: Увод у криминологи ју, скрипта, Београд, с. 211. (2) Др. Б. Ибрахимпашић: Маркс и савремена криминологија <у кн>изи „Марке

и савременост I“), с. 197 и сл. (3) Др. Б. Краус: Друга новела Кривичног законика, „Приручник“, 1962, бр. 4. с. 350.