Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

203

Условие ссуде такође показују известан пад у 1963 и крећу се од 4—15%. Овде je потребно истаћи да je за кривично дело из чл. 314-а/2 КЗ, значи оштећење преко 300.000. — динара, било у 1963 години 15% условних ссуда. Основна маса казни строгог затвора налази се у интервалу изнад 2 до 5 године и показује знатно опаданье висине процента ове масе у наведеном интервалу, тако да се у 1963 код кривичног дела из чл. 314-а/2 КЗ запажа опадање броја изречених казни у овом интервалу за 13% (укупно изречено 43,24%) а код кривичног дела из чл. 322/2 ово опаданье износи 4% а укупно je изречено казни строгог затвора у интервалу 2 до 5 година у 55,59% случајева. Основна маса казне затвора налази се у интервалу код наведених кривичних дела од 6 месеци до 1 године и показује пораст у 1963 у односу на 1962 код кривичног дела и зчл. 314-а/2 за око 19% (укупно je изречено 51,28% казни затвора у овом интервалу), а код кривичног дела из чл. 322/2 овај пораст износи око 2% а укупно je изречено у 1963 години 41,57 казни затвора у интервалу од 6 месеци до једне године. Од споредних казни изречене су у 1963 две конфискације имовине учиниоцима кривичног дела из чл. 314-а/2 КЗ и 3 конфискације имовине учиниоцима кривичног дела из чл. 322/2 КЗ, док je новчана казна у овој години изречена у 5,31% за кривична дела из чл. 314-а/2 КЗ, а за чл. 322/2 КЗ у 2,48% случајева, што поново указује на недовольно комбиновање споредних казни са главним казнама, посебно када се ради о учиниоцима кривичних дела из корисгољубља. Број изречених 'мера безбедности показује сталан пораст у посматраном периоду, тако да je у 1963 учиниоцима кривичних дела из чл. 314-а/2 КЗ изречена забрана бављења одређеним занимањем у 35,40%, а учиниоцима кривичних дела из чл. 322/2 КЗ у 37,58% случајева. Учиниоцима кривичног дела из чл. 318-а/2 КЗ у 1963 години на 15 осуда изречено je 10 забрана бављења одређеним занимањем. Одузимање имовинске користи кретало се, за ова кривична дела, од 1 —7% случајева, што je и разумљиво, с обзиром на ограничену могућност примене ове мере безбедности.

На крају желели би још једном да подвучемо да je на основу самих статистичких података немогуће изводити неке поузданије закључке о правилности или неправйлности политике кажњавања. Одређени статистички подаци представљају, по нашем мишљењу, само сигнал и указују на подручја и питана ко ja би била вредна да се подвргну даљем и дубљем испитивању и проучавању. Конкретнија и дубља анализа казнене политике ОДређеног суда или већег броја судова могућа je само на основу проучавања појединих предмета или одређене масе кривичних предмета, уз познавагье специфичности одређене територије. У оваквим анализама статистички подаци могли би корисно да послуже као помоћни елемент.