Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
476
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Заседања присутствовало je 43 делегата. Овом приликом први пут je забележено и присуство неких земаља у развоју. Скуп ове најстарије и најугледније међународне статистичке организације одржан je под покровитељством Председника Републике Јосипа Броза Тита. Своје XXXV заседање Институт отпочео je свечаним отварањем и уводним говором Авда Хума, члана Савезног изврпшог већа и председника Савезног савета за координацију научне делатности као и говорима Ибрахима Латифића, председника Југословенског статистичког друштва и Харија Кэмпиона (Harry Campion), председника Међународног статистичког института. Радни део програма изведен je на 20 паралелних седница на којима je поднето и дискутовано 128 реферата са разноврсним материалом из скоро свих важнијих проблема статистичке теорије и примене статистичких метода. Све предвиђене теме груписане по сродности образовале су радни програм који je садржавао десет тачака; 1. Статистички метод; 2. Народни доходак и народно богатство; 3. Међународна упоредивост економских статистика; 4. Модели поузданости; 5. Статистика у физичким наукама; 6. Регионална статистика; 7. Аутоматско откриване и исправљање грешака у обради података на електронским машинама; 8. Статистика образована и културе; 9. БиометријЦ и 10. Друштвена статистика. Комуникације са различитом, слободно одабраном садржином биле су предмет разматрања на двема седницама последњег дана Заседана. Међу ауторима реферата и међу дискутантима нашао се велики број иредставника више од 30 земаља најразличитијих друштвено-политичког уређена од којих само на источно-европске земље отпада 35 прилога. Југославија je на овом Заседању имала осам реферата, једног руководиоца организатора и пет сталних представника чланова што je изразито пово-ьан резултат постигнут у Институту са којим Југославија одржава стални контакт тек од 1950. Према броју поднесених реферата највеће учешће имају САД (28), Мађарска (13), Италија (11), Индија и Француска (10), СССР и Југославија (8) и Јапан (6), докј многе земље које поседују богату статисгичку традицију нису узеле учешћа или je оно сасвим незнатно с обзиром на могућности (Аустрија, Енглеска, Белгија, Норвешка, Данска и др.). Према радном програму Заседања, проблематици статистичког метода посвећена je трећина рада Заседања. На Седам седница поднето je 54 реферата изразито оријентисаних на проблеме математичке статистике, а нарочито на питана оценивана, питана стохастичкпх процеса, узоркована, непараметриј ске статистике и! планирана експеримената. У статистичком третману економских појава радни програм je издвојио два питана: национални доходак и национално богатство и међународна упоредивост економских статистика. На седницама посвећеним разматранима првог питана поднето je 4 позвана“ и 6 „приложених“ реферата који су обрађивали питана кон-