Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

479

стручњаци уживају у свету, а затим у сусретима југословенских статистичара са еминентним статистичким стручньацима света, који ће несумњиво бита велика корист, подстрек и богато искуство за све оне, а нарочито мла:ђе статистичке кадрове, који се бава статистичком теоријом и праксом.

Љ. Шкара

ИЗЛОЖБА У БЕЧКОМ ДВОРУ ПОВОДОМ СТОПЕДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ БЕЧКОГ КОНГРЕСА. Пре 150 година одржан je у Бечу мировни конгрес европских држава, сазван након пада Наполеоновог царства а у цюьу уништења тековина француске буржоаске револуције и рестаурације дореволуционарног феудалног поретка. Бечки конгрес на коме су водећу улогу играле Енглеска и Русија почео je у септембру 1814 а завршен je 9 јуна 1815 усвајањем „Завршног акта”. У раду Конгреса учествовало je 216 представника скоро свих европских држава. Поводом 150 година од завршетка рада конгреса Савезно министарство просвете и Унија пријатеља музеја организовали су у Бечу изложбу лосвећену овом историјском догађају. Одмах треба рећи да се никако не може прихватити концепција приређивача изложбе који су хтели приказати Бечки конгрес као искрен покушај за стварање трајног мира у Европи. Добро je познато да су на конгресу велике силе куповале и продавало, уједињавале или раздвајале народе не водећи рачуна о њиховим историјским и географским условима живота. Ако се апстрахује политичка концепција приређивача, онда се мора рећи да изложба представља једну успелу реконструкцију скоро свих видова живота града Веча у време конгреса. Изложба обухвата хронолошки све догађаје који су се десили између битака код Лајпцига (16 —19 окотобра 1813) и Ватерлоа (18 јуна 1815) односно стварања Света алијансе (26 септембра 1815). Посебно je врло успео део изложбе у коме je приказан привредни живот Беча у току Наполеонових ратова и конгреса. Иако то можда нису хтели, организатори су у овом делу изложбе приказали смену феудализма од стране капитализма. Међутим нас овде интересују пре свега конгресни документи. Од изложене документације највећу пажњу привлачи Acte finale du Congrès de Vienne ca печатима и потписима овлашћених представника Аустрије, Француске, Енглеске*, Португалије, Пруске, Русије, Шведске, итд. За основу нове поделе Европе коју je извршио Бечки конгрес и која je записана у вьеговом Завршном акту узет je принцип легитимитета (монархијске законитости). Овај принцип истакао je француски министар Таљеран и према њему конгрес je требало да свуда успостави старе „законите“ династије збачене револуцијом или од стране Наполеона. По конгресном споразуму Русија, Пруска и Аустрија су добиле низ нових територија (Русија je узела Пољску, Финску и Бесарабију; Пруска низ немачких провинција и делове Пол.ска; Аустрија je добила Трст, Венецију, Ломбардку, итд.).Француска у којој су на власт поново дошли Бурбони (Луј XVIII) враћена je у границе из 1792 и обавезана je да плати извесне репарације. Енглеска je задржала превласт на мору, добила нове колоније и успоставила у Европи своју трговачко-индустријску хегемонију. Образован je и Немачки савез који су сачшьавали 34 монархије и 4 слободна града. Водеће државе на конгресу игнорисале су жеље и потребе малих народа. Конгрес je напр. одбио да саслуша српску депутацију.