Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О СУДОВИМА ЧАСТИ ПРИВРЕДНИХ КОМОРА

297

14. Досадашњим излагањима без сумње нису ни додирнута сва важнија питања везана за постојање и рад судова части јер je то немогуће у једном напису чији je циљ више да судове части представи широј правничкој јавности и да теорију подсети на њихово постојање. С друге стране треба констатовати да су судови части прешли организациону фазу свога развоја и својом активношћу данас, штитећи пословни морал и усмеравајући га у извесној мери, утичу на одређен начин на привредни живот земље и на задовољавање потреба грађана и правних лица. Љихов значај je већ сад несумњив и временом he расти. Стаље законодавства, међутим, не одговара потребама које за правним регулисањем постоје у овој области. Као што смо видели на почетку овог написа, одредбе о судовима части нити су све садржане у једном правном акту нити су све донете у исто врема И као што у оваквим приликама обично бива, нити су сва важна питања нравно уређена, нити су постојеће одредбе увек довољно усклађене. Било би зато корисно да се, водећи рачуна о досадашњим искуствима, изврши систематско и потпуно регулисање најважнијих питања везаних за рад судова части, било у виду посебног правног акта било у оквирима неког по предмету регулисања ширег правног акта. То претставља потребу у овој фази развоја судова части a досадашња искуства дају довольно елемената за такав подухват.

Др.

Обрен Станковић

RÉSUMÉ Sur les jurys d’honneur des chambres d’économie Dans le présent article on traite les questions suivantes ayant trait à l’activité des jurys d’honner auprès des chambres d’économie: compétence locale et matérielle des jurys d’honner, légitimation active et passive dans la procédure devant ces jurys, les mesures que prononcent les jurys d’honneur pour les infractions aux bons usages dans les affaires. Le plus grande partie de l’exposition est consacrée à la notion des bons usages dans les affaires. L’auteur critique la définition legale de la notion des bons usages dans les affaires, considérant qu’elle représente une tautologie. A son avis, les bons usages dans les affaires représentent les procédés des organisation économiques, conformes à la morale des affaires et les infractions aux bons usages sont, par conséquent, les procédés des organisations économiques, contraires à la morale des affaires. Certains bons usages dans les affaires, conçus de cette façon, sont en même temps des coutumes juridiques au sens technique du terme, mais ce n’est pas toujours le cas. Pour cette raison, les bons usages dans les affaires ne sont pas tout simplement une species de la notion générale de l’usage. La même procédé peut représenter, en même temps, une infraction aux bons usages dams les affaire et être incriminé comme délit économique et dans ce cas il est possible de prononcer une peine dans la procédure devant un tribunal économique pour le délit écono-