Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О РУДАРСКИМ ДАЖБИНАМА У СРБИЈИ Y XV И XVI ВЕКУ

По доласку Caca у Србију у другој половини XIII века рударство се развило у најзначајнију привредну грану у овој земли и доносило je владару велике приходе. То нарочито важи за руднике племенитнх метала. Тако je, на пример, деспот Стефан Лазаревић на име царине примао од Рудника 4.400 дуката, од Сребренице 17.600 дуката, а од Новог Брда око 34.000 дуката годишње ( 1 ). Аакле, само од три рудника примао je годшшье 56.000 дуката, а то су били огромни приходи за оно време и за оне прилике. Саси су посвуда, па и у Србији, уживали посебне самоуправне повластице, али су били уједно оптерећени низом дажбина у разним облицима. То се види из многих српских споменика, а посебно из Закона о руднидима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године. По освајању Србије Турци углавном усвајају и одржавају у организацији рударства у овој земл>и оно стаље које су ту затекли. Они признају Сасима самоуправне повластиде које су ови до тада уживали под условима да плаћају прописане дажбине. У погледу плаћања дажбина стане се није, како ће се то видети, много изменило. I Закон о рудницима из 1412. главки je извор за проучавање рударских дажбина у средњовековној Србији. Један његов прение, вероватно из друге половине XVI века, недавно je пронађен. Објавио га je Никола Радојчић 1962. године у издању Српске академнје наука и уметности. Ту се у ствари налазе два закона: 1) Закон о рудницима Повога Брда који има 52 клана и 2) Извод из Градског закона Новог Брда који има 23 чгана. Радојчић je чланове првог закона обележио арапским, а другога римским бројевима. На основу ових законских прописа и других српских средњовековних споменика може се закључити да су Саси плаћали извесне дажбине владару а извесне дажбине својим месним старешинама. Дакле, постојале су две врсте дажбина: 1. државне и 2. месне, самоуправне. Државне дажбине. Саси су плаћали владару следеће дажбине; 1. таксу за мерење рудног поља, 2. таксу за додељивање концесије и 3. порез на руду.

(1) М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, Београд, 1962, 11, 16, 87, 88. По мшпљењу М. Динића у ту суму вероватпо улазе и друга владареви приходи од рудника. Има података који говоре да су ти приходи били много вейи.