Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ДРУШТВЕНИМ ПРОБЛЕМИМА ЧОВЕКА У CAВРЕМЕHOJ ВИСОКОМЕХАНИЗОВАНОЈ И АУТОМАТИЗОВАНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Савремени научно-технички преображај народне привреде праћен je значајним друштвеним променама како у животу друштва као целине тако и човека појединца. Y социјализму су научно-технички напредак и развој производње потчињени потпуно одређеном циљу складном развоју друштва и личности, потпуном задовољавању људских потреба, расцвету способности и талената. Тиме су одређени основни друштвени проблеми човека изазвани савременим условима сложене механнзоване и аутоматизоване производње. У овом чланку намеравамо да говоримо о неким од тих проблема, никако не претендујући на њихово коначно решегье. I Комунистичка партија Совјетског Савеза, уопштавајући нскуство своје прошле и садашње делатности, а такође и одређујући перспективе будућностн, проглашава начело: „Све у име човека, све за добро човека!” Та најплеменитија девиза ставља пред совјетску науку задатак да проучи проблем свестраног и складног развоја човека, услове његовог живота, стваралаштва и усавршавања. Уједно она позива на уједињавање различнтих, понекад једне од других далеких области научног истраживања у јединствен сплет науке о човеку. Природа човека као органског бића органски je повезана с његовом друштвеном суштином. У савременим условима напредак материјалне производње омогућује друштву да човека снабде све савршенијим и све разноликијим техничким средствима рада, међу којима и кибернетичким аутоматима, који у значајној мери повећавају ефективност његовог умног рада. Не јачају само прирсдне снаге људског организма, него јача и моћ његовог логичког иишљења. Као последица тога, човек у све већој мери постаје господар природе, утиче на њу и меньа je, а у процесу тог мењања преображава и своју сопствену природу. Taj широко познат марксистички став открива једну од основних законитости друштвене детерминисаности развоја урођене природе човека и проузрокује неопходност да се она изучава средствима различитих наука. Управо неопходност познавања човека у јединству његових разноврсних појавних облика особито јасно открива непостојање било каквог рационалног смисла у супротстављању