Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

193

О ДРУШТВЕНИМ ПРОБЛЕМИМА ЧОВЕКА Y CABPEMEHOJ ПРОИЗВОДИЛИ

ниједна машина, ма како била „разумна”, никад није радила, не ради и не може радити. Рад je искључиво својство човека. Човек je био, јесте и бнће субјект рада, а машина, па и најсавршенија кибернетичка машина, његово je оруђе. Однос „човек и машина” je увек био, јесте и остаће убудуће однос „субјект рада и оруђе рада". Не смеју се, најзад, затварати очи пред очевидном и неоснорном чињеницом да било која машина увек и после свега делује по нареЬешу човечјег разума, а да се већ и не говори да човек својим радом ствара машину, а нпкако не обрнуто. Према томе, прво, бесмислено je поистовећиватн појаве које су апсолутно различите; друго, машинами су недоступна и никад неће бити доступна права људска својства и, најзад, треће, кибернетички „разум” je одраз моћи људског разума. Што ce тиче питања могућностн замене ових или оних функција л.удског мозга кибернетичкйм уређајем, то je пре свега питање целисходности. Ником неће доћи у главу мисао, на пример, да тврди да je целисходно да се савремени тешки транспортни авиони користе за превоз путника унутар једног истог града. По аналогији с тим једва да постоји или да се било кад јавља основ да се троше огромна средства, рад, енергија и проналазачки дух за стварагье сложених кибернетичких система, способних, на пример, да решавају најпростнје личне међусобне односе појединих инвидуа. Нема потребе доказивати да постоји бесконачан број проблема и питања које човек и друштво могу лако и просто решити и које они решавају без техничких помоћних средстава. Покушаји да се и у тим случајевима човеку и друштву натуре услуге кибернетичког „разума” не могу дати ништа друго до неразумно трошење сиаге, средстава и енергије. Алгг je не мање очевидно да je широка примена кибернетике и електронских уређаја за рачунање и управљање „у производним процесима индустрије, грађевинарства и транспорта, у научним истраживањима, у планским и пројектно-конструкторским рачунањима, у области евиденцнје и управл>агьа” ( 4 ) не само целисходна него и неопходна за успешну изградњу комунизма у нашој земљи. Улога кибернетичких уређаја не састоји се никако у истискивању човека из области стваралаштва и грађења, него у преузимању од гьега једнообразних, заморних и најтежих механичких радова људског мозга и самим тим у максималгюм ослобођењу радног времена људи за join више облике стваралачке делатностн. И уколико се више радних функција буде преносило на машине, утолико ће рационалиије, ефективнпје, свестраније и дубље бити проницање људске мисли у тајне природе и друштвеног бића, утолико ће се више расцветати „људско у човеку” (Маркс). Кибернетички уређаји су само техничко-помоћна средства да човек упозна свет који га окружава; они he увек играти потчињену улогу у развитку људског сазнања, у господарењу човека силама прхгроде и друштва. Према томе, „разумна” кибернетичка машина није такмац човеку него величанствени извршилац његове воље, поуздани и верни његов помагач, који многоструко појачава преображавајућу моћ разума градитеља комунизма. (4) Програм КПСС, Госполитизлат, 19òJ, стр. 71