Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

594

111. —■ Последипломске студије за стицање степена магистра cxoje у тесној вези са степеном доктората наука, пошто ће још увек знатан број кондидата са завршеном магистратуром желети да стекне и степей доктора наука. О односу између ова два академска степена имало би доста питања за дискусију. Ми бисмо, као најактуелније, и полазећи од важећих законских и статутарних текстова, указали овде само ка два питања. Постојећим тексховима прописано je да лице са академским степеном магистра одговарајућег смера може да стекне на факултету докторат правних, друштвено-политичких и друштвено-економских наука ако je уз то својим радовима показало способност за самосталан научни рад у области у којој жели да стекне докторат, Свакако да ће се у пракси све више догађати да лица са академским степеном магистра објављују и неке своје радове путем којих ће показати и доказивати своју способност за самосталан научни рад. Нарочито они који студије могистратуре нису наставили одмах по дипломирању и они који буду цратили наставу за магистратуру будући истовремено запослени, посебыо ако су запослени као сарадници на факултетима, научним институтима и вишим школама. Међутим, биће све више кандидата који ће студије магистратуре настављати непосредно по дипломирању, посвећујући се за то време само тим студијама (треба се надати да ће наше друштво обезбеђивати све више стипендија за последипломске студије, и да ће то учинити што пре), а евенуално затим наставши и рад на докторату наука. Ова лица, можда, неће имати 1Ш могућности а ни прилике да израде и објаве још неке радове пре него што заврше студије магистратуре, а било би врло штетно не омогућити им да непосредно наставе рад на докторату наука, пошто ће се још душ из њихових редова јавл.ати највећи број потенцијалних кандидата за докторат наука. Било би, по нашем мишљењу, заиста штета не омогућити им то одн. довести их у ситуадију да прекину рад на оспособљавању за научне раднике. Зато сматрамо да je у оваквим случајевима битно водити рачуна и имати у виду укупну вредност кандидата и његовог целокупног рада, па би требало, по оцени свих конкретних околности, дозволити рад на докторској дисертацији и оним кандидатима који имају академски степей магистра a немају објављене радове, али за које одреВени референти поднесу извештај да су њихови семинарски радови и научноистраживачка пракса на студијама магистратуре били од посебне вредности, као и да je њихов

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Смер Бррј уписаних у I сем. Обавило научноистражив. праксу Израдило два семинарска рада Положило Одбранило Усмени'Усмени доктор, магист. испит испит Докторску дисерттцщу Магистарски рад Правнотеориј ски 34 12 8 7 — Политички 177 54 28 3 9 1 3 Управни 112 30 15 6 5 Грађанскоправни 349 47 31 10 10 6 1 Привредноправни 485 74 48 9 9 4 3 Радноправни 107 31 15 1 5 1 Кривични 243 53 31 8 6 6 Економски 155 40 27 1 16 4 Међународни 276 69 45 10 27 8 9 Историјскоправни 26 5 4 1 3 1 Социолошки 114 42 28 17 2 Привредноуправни 21 — — — Света: 2.099 457 280 43 115 26 28