Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

11

ПРОЦЕС КОМЕРЦШАЛИЗАЦШЕ ГРАБАНСКОГ ПРАВА

указу] e да се добрим делом талас комерцијализације граВанских облигационих односа свакога дана све више проширује и интензификује. Велика предузећа, ко] а су упућена на индивидуалног произвоВача на селу или индивидуалног потрошача у граду, често отклањају задругу као нужног посредника и схварају сопсхвене мреже за пословне додире са хим »привахницима«. Али самим хим шхо посхоје овакве мреже и шхо ха предузећа непосредно или преко изабраних посредника схупају у правне односе са хим »привахницима«, налазећи се по правилу у положају монополисхе, учвршћују сво]е правне односе са хим индивидуалним партнерима по правилима која она намећу било шхо их везују за пословне узансе, било за извесне опшхе услове, који одсхупа]у од храдиционалних регула цивилног права и који у пословни однос уносе ногу комерцијалнога, подвргавају странке пословним обичајима привредника и надлежносхи привредних судова. Овде се узансе, пословни обича]и и надлежносх специјализованих судова, значи главке каракхерисхике комерцијализације односа, уносе у пословне реладије по принципу аухономије воље, боље речено по формално слободном уговору измеБу странака, хако да саме схранке, по схручно] анализи, прелазе на комерцијализовање супггянског правног односа занемарујући храдиционално правно правило да пословни односи између привредног субјекха, некада хрговца, и субјекха ко] и не улази у ху кахегорију не подлежу владавини привредног (некада хрговачког) права, него осха]у у домену цивилног права. Излажење из оквира цивилног права и прелажење хаквих односа у комерцијализовано право није више операција која се забрању]е страшсама, нихи ее смахра хзв. цивилна страйка боље заштићеном ако буде везана за грађанско право. Низ посебних именованих уговора, који ce деформишу одступаљем од типског именованог уговора и који ce закључују између странака са двојним карактером, такође упућују на комерцијализацију. Такви нови типски уговори, који ce схварају у пракси и ко]и подлежу контроли административних органа, нарочито типски уговори са непривредницима, ко] и добијају сво] извор у картелним уговорима предузећа одређене активности, све више имају комер цијализован карактер и одвајају се од старог граВанског уговора. Указујемо само на неколико хаквих уговора са индивидуалним пољопривредним произвођачима. Бележимо уговор о сабирању млека. И код нас, без обзира да ли се сабирање врши преко задруге или не, такав уговор између градских млекарсхава и произвоВача млека није више грађански уговор, него уговор који подлеже специјалним узансама, нарочитим општим условима и јурисдикцији привредних судова, иако je лиферант индивидуални произвођач, који нема својсхво привредног субјекта. Такву слику налазимо и у Швајцарско] пре кодификације облнгационог права. Већ напред смо навели да постоји низ сличних уговора са индивидуалним произвоВачима који кроз модификације, нарочито аконтације и обавезно држање примљених упутстава, добијају комерцијализован карактер, ако je реч о уговорима лиферовања будуће бербе неких пољопривредних производа. Сел>ак произвођач кроз те уговоре прелази са грађанског на привредно право.