Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

страни, примена модерног законодавства (у Југославији, на пример) отежана традицијом и обичајима који су далеко иза законодавства. Усклађивање савременог живота са одговарајућим законодавством и његовом применом постаје дужност свих организација, а не само оних које се боре за побољшање положа) а жене и деде у оквиру породице и друштва. Веома обимна и систематска борба за праву и корениту измену породичног законодавства у Италији, како je то у свом исцрпном излагању истакла Пина Ре, представница Комисије за жене Комунистичке партије Италије, не представља само модернизадију породичног законодавства, већ и борбу за равноправност свих чланова породице. Вековна супремација мужа и оца, која у модерној Италији још увек иде до апсурда, никако није у складу са модерним уставом који гарантује потпуну једнакост. Положа] запослене жене и њено изједначење са мушкарцем на радном месту, мада je, често, формално поволно решено, захтева Доследнију примену и интензивнију помоћ жени у породили. Занимљива су нова решења која су дата у социјадистичким земљама (излагање, измеВу осталих, инж. Власте Браблцове), где je овај проблем и најакутнији, jep je и пораст броја запослених жена највећи (у Румунији je удвостручен у периоду 1951. до 1967), и где интензивнија индустријализација градова доноси и низ проблема који су везани за измену структуре становништва и миграције на релацији село-град. Ове промене нису само спољне, већ се одражавају, у великој мери, и на односе у оквиру породице. Традиционална породнца се губи и учешће жене у одлучивању постаје све значајније. Запосленост жене и овде игра велику улогу (у реферату Руже Фирет: Дистрибуција ауторитета у сеоским породилама и домађинствима, то je посебно истакнуто). МеВународни семинар Породила у савременом друштву je посебно занимљив сада, када се расправља о кодификацији породичног законодавства. Љиљана Андрић

АЕЛАТНОСТ СЕКРЕТАРШАТ А ИНТЕРФАКУЛТЕТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА CTY АЕНАТА ПРАВНИХ ФАКУЛТЕТА. Y Југославији постоји девет правних факултета и на сваком од њих постоје организације Савеза студената, које се у своме раду сусрећу са веома сличним проблемима. Ипак, сарадња измеВу њих сводила се само на уобичајене размене посета приликом одржавања годишњих скупштина ш на понеки заједнички организован семинар. За последње две године учшьен je у том погледу велики корак напред. Уочен je низ заједничких проблема, a организације Савеза студената на овим факултетима показале су много вол>е и спремности да их заједнички решавају. Y марту 1967. год. одржана je у Загребу конференција којој су присуствовале студентске делегације са свих правних факултета у земљи. Због веома занимљивих гштања ко ja су тада покренута, одлучено je да се такве конференције одржавају и убудуће, тј. да се образује стална Интерфакултетска конференлија Савеза студената правних факултета, која ће се одржавати сваке године у другом универзитетском центру.