Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ватних лица, што би довело у крајњој линији до једног правног апсурАа ( е ). Једна од варијаната ове теорије јесте теза коју су заступале француска влада у већ иаведеном спору са Норвешком пред МеВународним судом 1957, и, још раније, 1935, швајцарска влада у случају Losinger et Со., поведеном против Југославије. Она се састоји у томе да питање повреде једног уговора о концесији или зајму, закљученог измеВу државе и приватне фирме, без обзира коме je националном законодавству такав уговор подвргнут, представља аутоматски повреду једне међународне обавезе односне државе, коју треба расправљати на бази међународног права и пред меВународним судом. То би, у ствари, значило да су уговори измеВу страних држављана и државе непосредно подвргнути меВународном праву и без претходног исцрпљења правних средстава која стоје на располагању оштећеној страни према прописима надлежног националног права ( 9 ). 5. Аруга теорнја која се бави овим проблемима и жели да им нађе адекватно решенье, потиче од проф. Џесупа ( 10 ). Она полази од чшьенице да се у садашњој сложености меВународних економских односа, у којима се држава и меВународне привредне организације појављују са новим функцијама и задацима, јавља потреба да се ови односи регулишу путем једног сложеног система правила ко ja ће бити позајмљивана из разних правних система. Овај сложени систем, који он узима више као радну хипотезу и назива растегљивим именом »транснационално право«, у ствари не би био неки хомогени правни систем у строгом смислу речи. То би био више један резервоар правних правила, из кога би се, према потребама случаја, а углавном путем арбитраже, могла црпсти начела и правила најбоље прилагоВена датой случају. Идеје проф. Џесупа су плодне и привлачне, али још увек носе обележја правне импровизације; оне су, углавном, засноване на ономе што се у садашњем схању ствари спорадично најчешће и догаБа: комбинована примена разних правних система да се регулишу сложене трупе меВународних привредних односа; широка примена начела аутономије вол>е уношењем у уговоре измеВу странака ошгх правила која изгледају најпогоднија за дати уговорни однос. Најзад, и то би био главки кључ целог система, широка овлашћења дата арбитрима да у случају спора одлучују ex aequo et bono, не држећи се неког одреВеног правног система. Али, у свему томе, питање обима примене ових правила, узетих из разних система, а нарочито методе за њихово утврВивање и подобност да регулишу дату ситуацију, остају отворена и неодреВена, тако да се не може говорити о »транснационалном праву« као заокруженом, комплетном и хомогеном нравном систему, већ само као о једном помоћном резервоару правила разнородног порекла. Y ствари, све остаје у крајњој линији у рукама арбитара, који би по својој слободној оцени и a posteriori, требало да из овог огромног резервоара л>удског правног искуства изнаБу потребна правила и да их примене као најбоља у датом случају.

(8) В. Goldman, Journal de Droit International, 1958, p. 1100, који, наводећи roptbe одлуке француских судова, сматра да je тиме створена »зграда меВународног финансијског имунитета«, али, разуме се, салю у оквиру француског правног система, jep ове пресуде не би имале никаквог изглела да произведу било какво дејство ван француске територије.

(9) В. темељну критику ове теорије у чданку Мана: State Contracts and State Responsibility, American Journal of International Law, 1957, p. 572—591.

(to) Ph. Jessup, Transnational Law, New York, 1956.