Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

29

ПРИМЕНА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО.ФИНАНСИЈСКЕ УГОВОРЕ

јим директним меЬусобним односима и овакву врсту права и обавеза, који су везани за њихов специфичан статус и одноое на једном другом нивоу! 2 «). 14. Посебни проблеми могу настати још у две друге хипотезе. На првом месту, ако су као допунске гарантије зајма дате неке реалне залоге. Тако, на пример, 1950. године Банка je дала зајам Ираку, гарантован цесијом регалних права која су три енглеске компаније биле дужне да плаћају влади Ирака. Jacno je било да су ове залоге, нарочито у случају принудне наплате код самих петролејских компанија, које нису субјекти међународног права, биле подвргнуте национашом праву на снази у седиштима компаинје. Нто тако, у праксп Банке je чест случај да, кад je зајам дат непосредно приватним предузећима, која нису. суб јекти меБународног права, ова предузећа пруже неке реалне залоге које би биле повезане са објектом у који се инвесхира зајам ( 21 ). Све ове залоге су биле подвргнуте респективним законима националних земаља у којима су се заложени објекти налазили или су били уписани, према опште прихваћеном начелу меБународног приватног права да се на реалне залоге примењује lex rei sitae. Међутим, у другим случајевима, кад je у питању била цесија и стављање по страни прихода који су припадали држави-гаранту зајма, и то на контрактуалној бази, сматра се да су такве залоге као и сам зајам подвргнуте меБународном праву i 2 2). Најзад, треба узети у обзир и питање одређнвања надлежног права у случају кад je зајам гарантован путем личног јамства на контр акту алној бази. Овде постоји једна од класичних спорних тачака у меБународном приватном праву, по којој су доктринарна мишљења и пракса у појединим земљама подељени. Према једнолг гледишту, лично јамство, као акцесорна обавеза уз главки дуг, треба да буде подвргнуто праву које се примењује на главки дуг. По другом гледишту, на јамство треба примените: закон који му највише одговара (proper law), по његовим специфичним тачкама везивагьа, без обзира да ли Бе он бити различит од закона који се примењује на главки дуг. Ово, нарочито, ако није у питаньу солидарно јамство, кад би тешко било примените иски други закон сем онога који je надлежап да регулише главки дуг ( 23 ).

(20) Brochés, op. cit., р. 361. »Ово представда нешто неоубичајену појаву једног инструмента који ствара низ права и обавеза између Банке и зајмопримца и друш низ права и обавеза између зајмопримца и других носилаца, сем Банке. Неуобичајену, али добро прилагођену исто тако неуобичајеној ситуацији преноса на приватне странке права која су настала на основу једног међународног уговора.«

(21) В. примере наведеые код Delaumea, op. cit., р. 77: »Зајам дат чилеанској компании за експлоатацију угл>а (1957) гарантован хипотеком првог ранга на рудницима; зајам дат 1948. групи холандских паробродских друштава обезбеђен бродским хипотекама; зајам дат ваздухопловпој компани ј и KAM 1552, обезбеЬен хипотеком на авионима кугъъеним из зајма; зајам дат 1955. Аустријском друштву хидроцентрала (Vorarlberger Illwerke) обезбеЬен цесијом прихода и хипотеком над имовином зајмопримца. По мишљењу Brochesa, ове су залоге захтеване од зајмопримца не у интересу Банке, већ више да олакшају положа! државе јамца, по што he у случају да она на основу јамства мора да плаћа зајам, те ће залоге бити њој уступлена. (22) На пример, зајам дат Зугославији 1949, за инвестиције у дрвној индустрији био je гарантован плаћањима која je требало да буду вршена од стране увозника југословенског дрвета, и зајам закдучен са Ираном 1957, који je био гарантован уступањем плаћања регалних права иранској влади од стране петролејских компанија, али само на основу уговора између иранске владе и Банке.

(23) V. Rabel, Conflict of Law, 111, 1950, p. 345.