Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Броше подвлачи ову разлику вршећи поређење између МеВународне банке и Европске инвестидионе банке, чији чланови представљају једну хомогену групу држава. „По основној материји њихови правни системи су слични. Све оне имају знатног искуства у међународној финансијској области и меВународне финансијске операције посматрају без неповерења. Y овим околностима питање права које ће ce примењивати није сувише важно. Међународна банка je, с друге стране, универзална или потенцијално универзална установа. Њено ч\анство укључује државе са најразличитијим политичким, културним, финансијским и правним залеВем и траднцијама. Y овим околностима постојала je очевидна потреба да се установи јединствен правни стандард који ће регулисати Банчине зајмове и гарантне споразуме, и то je било учињено стављањем ових под меВународно право ( м ).

VI 21. На крају би требало размохрихи какав ће бихи даљи развој проблехма интернационализације уговора у обласхи међународних еконохмских односа и изгледи да се дође до целисходних решења. Изгледа нам, на првом месху, како смо већ хо исхакли, да су доктринарни значај и практична корисхи инхернационализације нешхо прецегьени и да се и сувише брзо и форснрано, из још оскудног материјала и усамљених случајева изузехног и специфично! каракхера, дошло до преурањених и прехерано уопштених закључака. Испихујући даље могућносхи и хенденције развоја, хреба подвући да тежња да ce ова кахегорија економских односа, и поред њиховох све више нагхдашеног међународног характера, непосредно подвргне међународном праву, без претходне диференцијације између разних категорија ових односа, не може довести до задовољавајућих резултата. Као полазна тачка мора се узети да постоји нераздвојна и неотклоњива повезаност између садржине правних правила и природе и својства субјеката на које ова правила треба примењивати. Како умесно каже Серени ( 36 ), „правка правила су скројена у складу са природом, својствима, потребахма и начином иступања субјеката правног система чији су они саставни део. Сваки правни систем служи гиду да регулише статус и односе друштвених једхшица ради којих и међу којима он постоји”. 22. Међународно право je конструисано као правни поредак чији су правни субјекти независне и суверене државе. Својство правног субјекта

упућују, управо прописују, прпмену начела заснованих на здравом разуму и општој пракси аивилизованих народа једну врсту »модерног природног права«. Y случају Ruler of Quatar versus International Marine Oil Company United (International Law Reports, 1953, p. 534), арбитр je дошао до сличног закључка из разлога »што ако би било примењено исламско право, многи делови уговора би били ништави и без дејства, а не може се претпоставити да je то била намера странака«.

(35) Brochés, op. cit., p. 256. To ce поклапа ca мишљењем McNaira (General Principles of Law recognized by Civilised Nations, British Year Book of International Law, 1957, p. 19), da уколико су странке задоволше са пационалним правним системом у коме оне имају да обавл>ају своје послове из уговора и сматрају да je он доволшо развијен да регулише ыьихове односе, оне ће га усвојити као закон надлежан за њихов уговор.

(36) Sereni, op. cit., p. 210.

35

ПРИМЕНА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСШСКЕ УГОВОРЕ