Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛ ОЗИ

ОСВРТ НА РАД КОМИСИЈЕ KOJOJ JE 1945—1946. ПОВЕРЕНО ДА ПРИПРЕМИ НАЦРТЕ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

Овај напис може послужити као грађа онима који буду проучавалн исхорију кодификације законодавства нове Југославије, a посебно онима који буду радили убудуће на кодификацнјн породичног законодавства или на његовим изменама и допунама. Комисију којој je тада поверен наведени задаток сачињавали су следећи чланови: др Михаило Константинович, др Иво Крбек, др Бранислав Неделжовић, др Мехмед Беговић. Доцније, у 1946. години, састав Комисије je донекле измењен. Место др Бранислава Недељковића, постављен je за члана др Љубомир Бајаловић. Y раду Комисије учествовао je стално и по један представник Министарства правосуђа ФНРЈ. Председник ове комисије био je проф. М. Константинович, који je у току рада носио главки терет припремајући преднацрте и улажу ћи изузетан труд и напор да нацрти задовоље како по садржини, тако и по начину обраде. Пред Комисију се у првоме реду поставило ових неколико питања: Прво, да ли радити понаособ и поступно нацрте закона о браку, о односима родитеља и деде, о усвојењу и о старатељству, или одмах приступити изради нацрта јединственог законика о породили. Комисија се определила за ово прво гледиште, с обзиром на чињеницу да je тада било потребно што хитније регулисати извесне установе као што je брак. Гаданье прилике и стање налагали су заиста да се иде поступно, да се на првом месту приступи изради нацрта закона о браку. То тим пре што je у овој материји постојало шаренило у коме се тешко било снаћи. Постојала je велика неуједначеност у начелима и решењима и подвојеност у законодавној и судској надлежности између државе и појединих верских заједница. То je водило са своје стране до сталних заплета и сукоба и стварало правку несигурност у овој осетљивој правној области. Друга, да ли у закону о браку обухватити само ону матер нју која ce тиче брачних односа или ту укључити и друга питања која стоје у уској вези са брачним правом, као поступай у брачним споровима, бракови са иностраним елементом, кривична заштита брака. Комисија je стала на гледиште да у закону о браку треба укључити и ова питакьа с обзиром на чшьеницу да тада о томе join нису били донети посебни законски прописи. Треће, о чему би ваљало водити рачуна приликом израде нацрта закона о браку. О томе je Комисија изразила мишљење да треба имати у виду тековине народноослободилачког покрета, степей нашег друштвеног и културног развитка и искуство других напредних земаља. Према томе,