Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

75

ПРИЛОЗИ

могло представљати један предлог како би требало уредити ову установу и тако избећи оне хешкоће и несугласице које у погледу гье данас постоје. Нацрт основног закона о браку из 1945. садржи о веридби следеће одредбе:

Члан 12. Веридба настаје узајамним обећањем брака. Ово обећање не повлачи обавезу на закључење брака. Вереннк који раскине веридбу ни je дужан испунити оно нашта се унапред обавезао за случај да до закључења брака не дође.

Члан 13. Страна која неоправдано раскине веридбу дужна je накнадити другој страни и осталим лицима трошкове учињене поради брака. Исту обавезу има и страна која je дала другој страни оправдан повод за раскид веридбе.

Члан 14. Y случају раскида веридбе могу вереници тражити један од другог повраћај поклона учињених у знак веридбе или с обзиром на намеравано закључење брака. Право тражити враћање поклона припада и другим лицима која су вереницима учинила поклоне с обзиром на брак који се имао закључити. Страна која није крива за раскид веридбе дужна je вратити само онолико колико сеуње затече у тренутку раскида, изузев ако je отуђила, потрошила или уништила поклоњене ствари знајући да ће до раскида доћи.

Народна скушитина није усвојила ни оне прописе из Нацрта основног закона о браку који се на оглашење брака односе (члан 34—40), иако je та установа била предвиђена у праву старе Југославије, a још и данас постоји у многим страним законима. То je учињено из следећих разлога. Пракса je показала да се оглашегьем не може постићи она сврха којој je намењено, jep се тако стварно не може знатно смањити број неважећих бракова. Оглашењем се сем тога отежава и одуговлачи заклучење брачних веза, што може са своје стране утицати на повећање ванбрачних заједннца. Изостављање ове установе није изазвало никакве проблеме и тешкоће у пракси, нити je налагало потребу да се чине предлози за њено поновно увођење у живот. Нацрт основног закона о браку у своме члаиу 21. предвидео je да брак међу собом не могу закључити „крвни сродници у правој линији, рођени брат и сестра, брат и сестра по оцу или по мајци, стриц и синовица, ујак и сестричина, тетка и братанац, као ни тетка и сестрић”. Ова одредба изазвала je у јавности доста приговора, који су долазили нарочито из оних наших крајева где обичаји не допуштају да међу собом склопе брак чак ни сродници из истога братства.