Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

давство, контрола цена, ограничена промета полюпривредних добара, итд., али се то увек приказује као транзитоарна мера до повратка на нормално, што често оста je илузија, јер становништво обично више и не мисли на повратак онога што се приказује као нормално, већ се навикава на тзв. прелазни режим, уколико се привремена мера овековечује). Y великом броју држава капиталистичког света, под утицајем нарастања социјалистичких снага и незадовољства ширих слојева услед монополистичке интервенције уског круга капиталиста, комерцијално право трин једну нову метаморфозу, нарочито почев од деведесетих година прошлог века, с тим што се она још више појачава у току и после првог и другог светског рата. То je појава законодавних мера које улаэе у обим државне интервенције која се јако осећа у комерцијалном сектору приватног права. Многе од грана слободне привредне делатности, које воде монополском положају њихових власника или концесионера, временом прелазе у јавне службе, без обзира да ли их држава преузима као своје режије или их ставља под своју ближу реглментацију или контролу, остављајући их у рукама приватних организација као концесионера за њихово вођење. Мањевише у капиталистичком свету таква je судбина у првом реду великих транспортних предузећа, нарочито железница и авијације, поштанско-телеграфско-телефонског саобраћаја, предузећа за обавл>ан>е комуналних служби, итд., где реглментација послова ових делатности или прелази из ко мерцијалног у административно право или je делимично комбинација та два правна система. Y сваком случају, принцип laisser passer, laisser faire хуби ce из примене на овом подручју и јавна управа се све више проглашује одговорном за правилну реглментацију, па чак и за правилно функционисање активности из ове области, иако се оне остављају формално у домену комерцијализованог приватног права. Комерцијално право, од француске револуције наовамо, обухвата пословање новцем и хартијама од вредности. Банке и берзе су центри те активности и њихови послови, без обзира да ли се тичу субјеката који су њихови професионални носиоци, или je реч о клијентима који са њима долазе у пословни додир, иако немају карактер професионалиста (улагачи, дужници-грађани, случајни јамци по банкарским дуговима, полагачи остава, итд.), регулишу ce искључиво комерцијалним или специјалним правом. То исто вреди и за пословање других установа које оперишу туђим новчаним средствима, као што су осигуравајући заводи. После искустава да ове установе могу својим немарким пословањем довести у опасност не само своје капитале и капитале својих пословшгх клијената, него и народних маса, у многим земљама појавиле су се две врсте регула о пословању таквих установа. Поред такозваних материјалних или оперативних норми, које регулишу односе између ових специјалних субјеката и њихове клијентеле, државе су почеле да доносе и тзв. реглманторне норме, на основу којих оне врше надзор над пословањем банака и других новчаних установа, укључујући ту и заводе за осигурање, ограничујући право слободе тих предузећа и уносећи велики број администратнвних ограничена њиховог пословања у комерцијалном праву. Напредак технике, увођење разних техничких машина, ннсталација, механизоване снаге, нарочито електрификацијом предузећа, употребом хемијских средстава од особито опасног дејства у технологией и производњн