Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овога пута на коме je учињено сметање има другог пута за долазак у своје иматье, јер предмет овога спора није било укидатье права службености тужиоцу већ искључиво сметање поседа те je суд имао за дужност да утврди само последгье фактичко стање како je било пре учшъеног сметања.” Одлука Окружног суда Гж-бр.676/56.

Стиче се утисак да суд на сметање службености гледа исто као и на државину ствари, па вероватно због тога утврђује „само последње фактичко стање”. Али службеност je право, што значи нарочит друштвени однос а не фактичко стање. Службеност значи ограничење својине власника послужног добра. Ради тога поставља се питање да ли je могуће установити сметање службености иако je, на пример, последгье фактичко стање остало непромењено? Ако бисмо се доследно придржавали заузетог става у напред наведеној пресуди, онда тако нешто није могуће. Али има примера који казују да je суд утврђивао постојање сметања службености и кад нису биле наступила никакве промене, односно кад последгье фактичко стање није било нарушено, већ:

„Налаже се туженику MC да не смета у будуће МБ у коришћењу спорне путање за прилаз пешице и захватању воде из бунара у року од 24 часа и пре извршености решења.” Y образложењу исте одлуке стоји; „тужилац тврди да има дворишхе које се граничи са двориштем туженика у селу Ч. Y дворишту туженика постоји бунар са којим се служио тужилац и туженик и то са водом за пийе и друге потребе. Бунар се налази удаљен од меВе дворишта тужиоца и тужениковог за 35 м. у дворишту туженика па je тужилац до јуче несметано захватао воду са овог бунара за пиће. 19. јуна 1962. године туженик je забранио снаји и жени тужиоца да са овог бунара захватају воду а сметао je и тужиоца говорећи да нема права да захвата воду са овог бунара... суд je извео доказ саслушаньем сведока К. Б. и В., па je ценећи изјаве странака утврдио као неоспорну чињеницу да се тужилац заиста служио захватањем воде са тужениковог бунара и да му je туженик ово захватање забранио како je у изреци речено.’’ Одлука Општинског суда Г-357/62. Карактеристичан je и следећи пример којим се „Yrspßyje да je туженик МД из села СД сметао тужиоца МБ у корншћењу заједничког бунара, на тај начин што je пре 6.10.1961. године преко свог малолетног сина М. забранио тужиоцу сваки прилаз заједничком бунару и наредио да у будуће не прилази IOiM бунару.” Одлука Ошптинскон суда 717/61.

Као што се види, изнети примери говоре да je могуће извршити сметатье службености односно да je то учшьено мада фактичко статье није нарушено. Y ствари у претходној Одлуци суд je заузео правилан став када je у изреци констатовао сметатье службености и пружио тражену заштиту тужиоцу, али je образложење Одлуке у контрадикцији кад каже да je „имао за дужност да утврди само последгье фактичко статье”, jep фактичко статье није било промењено већ, можда, само евентуално психолошко статье, будући да je коришћење права онемогућено обичном преттьом. Изгледа да ова контрадикторност није случајна, већ би се могло pelta да она долази отуда што суд изједначује начин извршетьа повреде права са фактичким стањем. Међутим, посебно je питатье што у циљу утврђивања истине код сметатьа коришћења права службености суд мора да утврђује чи-