Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

453

ПРИЛОЗИ

материјалних и личне доказе, казује како треба правилно и целисходно применити расположива средства, методе и поступке, да би се открило дело и нашао учннилац. Мере криминалистичке тактике могу бихи репресивне и превентивне. Код кривнчних дела фалсификовања новца тежиште репресивних мера je на трагању и обезбеђену учиниоца, фалсификата и оруђа производьье. Y ред репресивних мера долазе потражне мере и обезбеђење учиниоца, као и његово изобличење. Исто тако, у обзир долази и обезбеВење и одузимање фалсификованог новца, као и оруђа и материјала за израду фалсификата. Y превентивне мере сврставају се техничка обезбеВења и мере организационе заштите. Најзад, приликом излагања организације рада на сузбијању кривичних дела, Шмидл-Нојбург говори о кривичноЈ”полицији, Интерполу и Савезној банци. Ово би био крај криминолошких излагања Шмидл-Појбурга и iberoвнх криминалистичких захвата у области кривичних дела фалсификованьа новца. На темел>у криминолошких и криминалистичких сазнања ШмидлНојбург je пришао кривичноправној проблематици кривичних дела фалсификовагьа новца и размотрио садржину неправа ових дела, систематику бића и регулисање ових кривичних дела у будућем праву. Поред овога изнео je и неке напомене у вези с кривичним поступком и правним последицама. О садржини неправа кривичних дела фалсификовања новца постоје различита схватања. Фалсификовање новца се сврстава у једну од следеÏlhx група: а) кривична дела против државе, б) кривична дела против јавпог реда, в) кривична дела против јавног поверења („publica fides”) и г) кривична дела против индивидуалне имовине. Шмидл-Нојбург je пажливо изложио ова схватања као и њихову критичку оцену, да би после тога изнео и властито схватање. Према њему, за садржину неправа фалсификовања новца меродавне су три компоненте и то: а) кривична дела против доказа, б) кривична дела против средстава плаћања и размене ив) кривична дела обмањивања. Резултат његових разматрања je кажњивост, с једне стране, израде новца и његово прибављање у намери растурања и, с друге стране, пуштања у промет као новца и давања даље као робе. За саму садржину неправа Шмилд-Нојбург je дао следећу формулацију: „Поверење јавности у веродостојност новца као правног носиоца вредности и средства плаћања, a такође и као економског мерила вредности и средства размене, не треба да угрожаваш пуштањем у саобраћај фалсификованог новца, његовим давањем даље, његовим прибавл>ањем у овом циљу или теговом израдом”. Приликом разматрања систематике бића кривичног дела, ШмидлПојбург оставља по страни припремне радње, јер сматра да их je бол>е проучавати у вези с проблематикой покушаја. Y својим решењима кривичних дела фалсификовања новца он се задржао на основном бићу и инкри-