Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

324

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вајући елеменат. Taj елеменат представља законодавна моћ државе, која путем закона одређује обим, садржину и границе свих права, па и права својине, ма чије оно било. Ова њена моћ није условлена њеним проглашењем тнтуларом ма којег права, па ни права својине на стварима које чине друштвену својину, него односом друштвених снага које оличава. Аруго, док je држава непосредно привредно и друштвено деловала, она je у одређеној мери стварно и врпшла својинску власт у вези са стварима које спадају у домен друштвене својине и на тај начин их у одређеној мери друштвено-организационо обједињавала. Због тога je било сасвим па месту да буде правно оквалификована као титулар својине у вези с тим стварима као целином. Друга субјекти у гьеном саставу, као и они ван ње, .морали су добити мању власт, мања права у вези с тим стварима, и изводили су их из њене власти, из њеног права као ширег. С обзlгром да се данас држава повукла из непосредне привредне и друге друштвене активности, изузев државне у строгохМ сгиислу речи, и њихово воБење препустила социјалистичким правним лицима као недржавним, сахмосталним субјектима, то се не појављује као неопходно да било она било друштво буде правно означено као субјект својине на стварима које чине друштвену својину, јер би такво означавање представљаш именовање титулара без својинске власти, без својинских овлашћења. Треће, ако су социјалистичка правна лида осхшнац и носилац социјализма као друштвеног система, и ако то нарочито долази до израза у самоуправном социјализму, онда социјалистичко друштво треба овим лицима да повери својство титулара својине на стварима које поседују, a које чине материјалну базу социјализма као што je то до сада чинило свако друштво поверавајући својину на материјалним добрима, пре света на средствима за производњу, субјектима који су били његови носиоци. Четврто, схватања судске праксе, средстава јавних информадија (штампе, радија, телевизије) и обичних људи подугагру идеју да би социјахшстичким правнихм лицима могло бити формалноправно признато право својине на стварима које држе- Наиме, мада судовн знају да социјалистичка правна лица немају право својине на стварима које поседују него право коришћења, они их у пресудама често називају власницима тих ствари. То исто чине и средства јавних информација, обавештавајућн о појединим догаБајима, на npm-iep о сударима камиона, трохлејбуса и трамваја, о продаји и куповини појединих ствари, итд. Најзад, и обични грађани схватају припадност појединих ствари Социјалистичким правним лицима као њихово власништво. Сходно томе, ако се постави питање граБашшу, чији je трактор или камион, или нека друга ствар, он ће по правилу рећи да je то власништво те и те задруге, тог и тог предузећа или те и те установе. Оно што je занихмљиво напохменути, то je да се ни судови, ни средства јавних тгафорхмација ни грађани у наведеним ситуацијама, по правилу, не Сх\уже појмом „својина” него појмом „власништво’'. О тој чињеници би требало водити рачуна, уколико би се дошло до уверења да би социјалистичким правним лицима требало признати право својине на стварима које поседују, те би, сходно тохме, то право требало назватп право власншптва за цело српскохрватско говорно подручје.