Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

189

CYACKA ПРАКСА

правила поступка. При том ваља имати у виду да ма каква повреда правила поступка није разлог за ништење решења у управном спору, већ само таква повреда ко ja je могла утицати на решење саме ствари. Ипак, мада je у делини поболтан рад органа који решавају у управном поступку, што се одражава и у укупном смањењу процента уважеыих тужби, пада у очи да од тако смањеног процента уважених тужби далеко највећи део отпада ыа оне, уважене због недостатка поступка. То je индиција да нешто није у реду са кадровском структурой радника који раде на воВењу уггравног поступка. Можда ту нема доволно образованих радника, са одговарајућом струнном спремом који добро познају не само процедуру прописану Законом о општем управном поступку већ и ону садржану у појединачним материјалшш прописима. Биће потребно да се скупштине друштвено-по.литичких заједница позабаве овим проблемой и да се нађе одговарајуће решење, како би се у целиии даље побол>шао рад органа управе и органпзација које врше јавна овлашћења при решавању о правима и обавезама странака у управном поступку. Било би интересантно анализирати податке о уважении тужбама у управним споровяма у односу на поједине управне материје. Нажалост, не располажем актуелним подацима у томе правцу. Располажем подацима само из 1959. године о процентима уважених тужби у тој години за следеће материје: радне и службеничке односе (у оно време службенички односи били су регулисани као управно-правни), пореске предмете и стамбене предмете (у оно време било je join знатне ингеренције управних органа у стамбеним односима). Y следећој табели дати су подаци о процентима уважених тужби у односу на укупан број решених предмета из одговарајуће управноггравне материје;

Како видимо, у југословенском просеку уважавано je преко 50% свих тужби у пореским стварима (56,2%). док je Врховни суд Војводине ува-

p адни и служб. порези Врховни суд односи cine, број % апс. број % апс. број % Србије 117 2S,8 673 45,4 556 34,7 Војводине 88 39,6 217 75,1 206 73,8 Хрватске 122 27,4 548 61,5 658 46,8 Словеније 61 36,7 146 67,3 134 62,6 Босне и Херцеговине 26 26,5 102 63,8 32 43,2 Македоније 110 76,4 77 77,8 70 65,4 Црне Горе 5 17,8 2 66,7 2 33,3 Савезни врховни суд 66 35,3 — — Укупно 595 35,1 1.765 56,2 1.658 44,9