Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

17

САВРЕМЕНО КРИВИЧНО ПРАВО И ИСПИТИВАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ

из многобројних, разноврсних, променљивих и противречних компонената не може бити ни говора. Испитивагье личности врши се преко стручњака (психолога, психијатра, педагога, лекара, социјалних радника и других), који на основу краткохрајних посматраньа, вршених под живогним околностима и у среДlши ко ja није нормална за субјекта, са веома несигурним средствшла истраживања и непоуздашш или шаблонским методама, са разумљивом могућношћу личних грешака, некад и под разним утицајима. Од таквих истраживања очекује се разјашњење садашњег стања личности, и налажена узрока тог стања и постављање прогнозе владања у будућности. Од стручњака се тражи више него што они могу дати по неухватљивој, покретној и у суштини флуидној материји посматрања, по могућности н>ихове дисциплине и са материјалом којим располажу. Међутим, на основу њихових извештаја (чија правка природа није довољно одређена, јер ce не могу, или се не могу увек третирати као експертизе) треба одлучши да ли ће се применити казна или друга мера, одредити ньихов карактер и трајање, и одлучити о слободи, често и судбини човека, и утицати на н>егово владање и његов развој у будућности. Савестан испигивач, свестан својих ограничених могућности даје свој суд са оградама и резервама, и само у погледу оних питагьа на која je могуће дати одговор, указујући тако суду на релативну вредност својих закључака и констатација. Испитивач мање савестан или претерано убеђен у могућности своје дисциплине (другим речима мање стручан и мање разуман) показује неоправдану одлучност у својим закључцима. Таква испитивања, и кад су најуспелија имају тај недостатак да пружају само слику садашњег стања, али не осветл>авају процес помоћу кога се формирала личност, нарочито код унутрашњих психичких стања. Испитивање личности врши се и преко сведока, прикупљањем података о току ранијег живота или подагака о понашању непосредно пре извршеног кривичног дела или у току извршегьа кривичног дела. Y ранијим Бременима сведоци су били и једино средство за вршење ових испитивања. Такво сведочегье, уколико се ради о ранијем животу није свсдочење о одређеним чињеницама, већ у одређеним цртама карактера, афектном понашању, духовним оријентацијама, који се откривају запажањима вршеним током времена и њиховим гумачењима. Од сведока се ту y схвари тражи суд, мишљење, не сведочење, и онај који га даје треба да je добар посматрач, способан да озбиљно и непристрасно оцени човека, и јасно изложи свој суд. Такав исказ се међутим често своди на изношеље простих утисака, и увек je више или мање подложан утицајима, jep ce као сведоци јављају лица која су са окривљеним била у дуготрајним узајамним односима, добрим или лошим, што утиче на правилност суда о личности, који je већ сам по себи несигуран, подобай да подлете разним деформацијама, чему доприноси и утицај социјалних чинилаца: припадност одређеној друштвеној класи, конфесији. политичкој партији