Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

210

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као строго лично право, тако да припада само мужу мајке, а другим заинтересованим лицима једино у случају ако je он већ покренуо поступак. Трећи део, врло обиман, бави се проблемой „природног очинстваД занемарујући природно материнство које je обухваћено у делу о „законитом” материнству. Различити правый системы познају, углавном, следеће могућносхи за регулисање односа измеВу ,дгриродног” оца и детета: а) забрана истраживања очинства, уз једину могућност да отац добровольно призна дете за своје; б) забрана доброволног признавања, када je једино суд овлашВен да истражује очинство и в) могућност доброволног признавагьа очинства и, паралелно, судског истраживања очинства. Француски Code civil je усвајао систем забране судског истраживања очинства, BGB je дозволавао једино овај начин, док je тежња свременог законодавства да ce, y циљу заштите детета, комбинују оба система, док данско законодавство иде још дале омогуВавајући истраживатье очинства и судским и административным путем. Историјски посматрано. Code civil je забрањивао истраживаьье очинства, али су законима од 1912. и 1955. ове одредбе измењене, дозволавајуВи истраживаље очинства, a могућност одбијања предвидео je само за случајеве недоличног понашања мајке када се могло претпоставити да je отац детета треће лице. Немачко право, дозволавајуВи истраживање очинства, не прави никакву разлику између деде роВене ван брака и деце из прељубе и родоскрнавлења (чији je положај у француском праву неповолнији). Основно правило немачког права je да je човек који je у време зачећа становао са мајком, претпоставлени отац детета. Једина могућност негације je »exceptio plurium«, коју треба пред судом доказивати. Карактеристика швајцарског права je да je истраживатье очинства регулисано правом кантона. Период зачећа се може одреВивати, као и код законите деце, у сваком поједином случају, и може бити и дужи, уколико je то медицински оправдано. С друге стране, »exceptio plurium« се мора доказати, а не само претпостављати као у немачком праву. Францу ско законодавство признаје могућност исклучегьа очинства у случају недоличног понашања мајке, без обзира на границе периода зачећа. Четврти део, посвећен позакоњењу, истиче основну разлику ко ja постоји измеВу швајцарског и немачког права, с једне, и француског с друге стране. Склапатьем брака измеВу природных родитеља детета оно постаје самим тим чином „законито” у Швајцарској и Немачкој, док je у Француској потребно да се донесе и посебна судска одлука. Опширан историјски увод, као и врло занимливо пореВетье са усвојењем, и везама које иастају измеВу усвојеника и усвојилаца, мада у случају позакоњења природни родители постају и „законски”, дају овохм делу ктьиге посебну живост. Француско право захтева да се посебним судским актом констатује да су родители детета одређена лица, и то: или добровольным признанием или одлуком суда, и то пре склапања брака. После закона од 30. децембра 1915. ова изјава може да буде дата једтшо после заклучегьа брака, али дејствује ретроактивно од тренутка склапања брака, и захтева посебну су деку одлуку која се уписује у матичне ктьиге. Читьеница заклучења брака родители детета, у Немачкој и Швајцарској, аутоматекп повлачи позакоњење детета и не захтева никакав посебан правки акт, веВ се правый статус детета метьа и делује од тренутка закл>учетьа брака, те се ставла одговарајуВи упне у матичне књиге. Ово je само формални акт, нарочито у случају када су родители и пре заклучења брака признали дете. Одлуком старатељског суда може се оспоравати позакоњење и то у случајевима одбнјања супруга мајке детета, самог детета или заинтересовашгх лица. Тада се спроводи поступак који je врло сличан поступку за утврВнвање очинства и тек je судска одлука меродавна за утврВивање статуса детета. Демократска Република Немачка у погпуности изједначује позакоњено дете „законитим'’ дететом и то од тренутка заклучења брака. За швајцарско право, исто као и немачко, доволна je изјава родители приликом