Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

д) Плод рада отечен без рада. Плодом рада могу се назвати и називају се и творевине рада које су по неком основу присвојене без рада. Оне су плод рада других лица, али се приказују и третирају као плод рада стицаоца, јер су створене и стечене било кроз робни промет било на бази средстава која припадају стицаоцу. Y плодове рада и то туВег рада, који се стичу без сопственог рада у ужем производном смислу, спадају у капиталнстичком друштву: вншак вредности и вьегови облици: профит, камата, рента, добит на уложен капитал. Поставља се питање постоје ли наведени плодови рада и у нашем друштву. Постојање неких од њих je, као што je већ речено, спорно, на пример, постојање вишка вредности; у место њега постоји, каже се, вишак производа. Али je несумњиво постојање неких других плодова рада, на пример, камате, ренте, добити на уложен капитал. Ови плодови рада представлю'у облике вишка производа, ако се прихвати становиште да у нашем друштву као социјалистичком не постоји вишак вредности, и укључују се у доходак радне организације. Они, тј. камата, рента и добит на уложен капитал, такоБе спадају у плодове рада које не присвајају они који су их својим производним радом створили него у плодове које присвајају друга лица (зајмодавци новца-капитала, закуподавци-ренгијери, улагачи капитала). Према томе, и у нашем друштву je могуће постојање и постоји, и то у друштвеном сектору привреде, присвајање плодова туВег рада без уложеног сопственог пронзводног рада. Борећи се за увођење права на плод рада, многи социјалисти су се борили против постојања плодова туВег рада који се стичу без рада и приказују као плод свога рада. Сматрали су да се то може постићи укидањем робне привреде и стварањем друштвених услова у којима ће свако добити само плод свога рада на основу права на плод рада. МеВутим, показало се да социјалистичко друштво на садагшьем степену разно ja, не може у основи да елиминише ове плодове робне привреде. Напротив, оно мора, ради свог бржег развоја, да развија и унапреВује економско-правне трансакције које их стварају. Али, ако социјалистичко друштво мора да трпи постојање појединпх творевина робне привреде (на пример, камату, ренту, добит на уложени капитал), које као плод туВег рада присвајају друга лица а не она која су их створила, не значи да оно мора и треба овим творевинама нравно да призна својство плода рада лица које их je стекло, како то пронзилази из захтева за увоБегье права на плод рада. 2. О друштвено-правним чиниоцима који утичу на појам плода рада. Појам плода рада зависи у нзвесном смислу и од неких друштвеноправних чинилаца, а пре свега; од припадносги средстава рада и предмета рада (средстава за нроизводгьу), од основа на чијем темељу се ствара плод рада, и од савесности и несавесности при стварагьу плода рада. С обзиром на припадност средстава рада и предмета рада, тј. средстава за производњу, стварагье плода рада може бита веома различито. Плод рада који представља створену, пронзведену творевину (робу) може бит створен спојим средствима рада и од својег предмета рада (ма-