Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

243

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

правног и централизовано! начина планирања, напуштања оперативке прнвредне функције од стране државе, конституисања радних организација. као самосталних и самоорганизованих творевина, самоуправљања радним организациј ама. Ако би радним организацијама било признато право својине на средствима која поседују, то би, чини нам се, још више допринело да држава и политички апарат, који оличавају друшхво, добију изглед стварног инструмента радничке класе и радних људи уоппхте, који су организовани у радне организације као историјски нове и само социјалистичком друштву својствене субјекте. Y исто време њихова својина би се појавила као историјски нови облик својине, као друштвена својина. Јер, субјект својине je у принципу увек одреВивао и увек одреВује карактер својине. Спајање својине и рада у друштвеном сектору рада разрешило би или, тачније, учинило би сувишном, расправу о плодовима рада и њиховом присвајању. За одреВивање појма плода рада од значаја je такође и основ стварања плода рада, А плод рада може бити створен на темељу неког правног основа и без правног основа. Као правки основ ствараньа плода рада могу да се појаве разне врете присвајања, као: право својине, право плодоуживања, државина. Право својине и својина уопште je најзначајнији правил основ стварања плода рада. О томе je посебно било речи. Али, као правни основ стварања плода рада могу да се појаве и разне врсте уговора, као; уговор о раду, уговор о делу, уговор о закупу, уговор о граВењу, уговор о заступању, уговор о издању дела, и др. Међутим, као основ ствараньа плода рада могу да се појаве и чиньенице које не представљају правни основ за ствараље плода рада. То, као гато je познато, не значи да право такве ситуације не регулише, него знаки само то да пре и у току стварања плода рада нпје постојао посебан правни основ на темељу којег je плод рада створен (уговор или што друга). Као основ ствараньа плода рада без правног основа може да се појави фактички рад и то у разним варијантама; нпр., као незвано вршење туВих послова, као зидагье или саВење на туВем земљишту, као прерада туВествари и стварагье нове ствари од гье. Полазећи од правног основа по којем je створен плод рада, може се рећи да се друкчије поставл->а питање појма плода рада у случају кад je творац делао на основу права својине на средствима за рад и предмету рада, a друкчије кад je делао на основу државине ових средстава, аш кад je делао на основу уговора о раду, или уговора о делу, или уговора о закупу. ПолазеВи од случајева стварања плода рада без правног основа, може се такоБе реВи да се друкчије поставља питагье појма плода рада у случају кад je творац делао као незвани вршилац туВих послова, a друкчије кад je делао као зидар или садилац на туђем земљишту, или кад je прерадио туВу ствар и од ње сгворио нову. Како се разрешава питагье плода рада који je створен на хемељу нског правног основа или без основа и како се при том одреВује појам плода