Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

245

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

Неки социјалисти заступају становиште да плод рада представља и новчано изражена вредност рада, а неки новчано изражена вредност резултата рада (произвола рада или услуге). Y социјалистичкој теорији постоји и схватавье да плод рада представља само онај део вредности који je рад додао вредности утрошених средстава за производњу. Критикујући економске појаве робне привреде, посебно капиталистичке, социјалисти такође указују на то да су вишак вредности и профит као његов вид плод рада радника. Наиме, капиталиста, мада радну снагу радника плаћа по њеној вредности, успева да кроз охуђење роба и услуга које радници стварају извлачи вишак вредности и профит, који у ствари представљају плод рада радника, захвал>ујући особини радне снаге да ствара већу вредност него што износи гьеыа сопствена. Као што се види, социјалистичка мисао није јединствена у томе шта треба сматрати плодом рада. Из ставова и погледа поједпних социјалистичких мислилада произилази да се разне творевине рада и разне манифестације економско-друштвене активности могу назвати плодом рада. Поставља се питање шта су класици марксизма, а посебно Маркс, сматрали плодом рада. Може се рећи да они овај појам нису употребљавали. Посебно, Маркс га je сматрао неодређеном представом. (“). Y „Критици готског програма", Маркс, дајући примедбе уз програм немачке радничке иартије, који je садржавао и тачку о праведно j расподели приноса (плода) рада, поставља питање: „Шта je „принос рада”?” (Напомена; немачка реч Arbeitsertrag преведена je у делу којим смо се служили изразом „принос рада”. Међутим, она се може превести и преводи се и изразом „плод рада”. Према томе, изрази „принос рада” и „плод рада” су синоними). Кригикујући овај израз, Маркс се пита шта он значи: „Произвол рада или вредност произвола? А у другом случају: укупна вредност произвола или само онај део вредности који je рад додао вредности утрошених средстава за производњу. Принос (тј. плод Ж. Б.) рада je једна неодређена представа коју je Ласал ставио на место одређених економских појмова” ( li: ). Према томе, Маркс у својим делима није употребљавао израз ,нлод рада”. То због тога што тај израз може да има разноврсна значења и што ce noMohy њега не могу разграничити поједине ствари и поједине манифестације економско-друштвеног живота. Маркс je за сваку од категорија економског живота употребљавао тачно одређен економски појам. За непосредну творевшту рада употрсбљавао je израз „производ рада”, за произвол рада који улази у робни промет употребљавао je израз „роба”; за разлику у оквиру новостворене вредности која остане по одбитку вредности радне снаге употребљавао je израз „вишак вредности” итд. На основу реченог произилази да плод рада као појам има веома разиоврсна значења. Разноврсне ствари и манифестације економско-друштве-

(и) Карл Маркс, Критика готског програма, Карл Маркс Фридрих Енгелс, Изабрана дела у два тома, том П. Култура, Београд, 1950, стр. 12.

(12) Карл Маркс, Критика готског програма, Карл Маркс Фридрих Енгелс, Изабрана лела у два тома, том 11, Култура, Београд, 1950, стр. 12.