Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

429

IN MEMORIAM

њених студија оставио je трајан траг у развоју нашег факултета. Y томе je и другарица Ана имала своје место. Својим систематским радом на студијама, својом политичком делатношћу кроз друштвене организације на факултету, а посебно у Савезу Комуниста, својим увек искреним и другарским прилазом у контакту са људима на факултету наставшщима и својим колегама студентима она je служила као пример и била залажена, тако да jy je Факудтет изабрао за асистента маја 1951. године, непосредно пошто je, такође са одличним успехом, заврпшла и ондашњи Институт друштвехшх наука у Београду. Од тога момента она постаје члан наставничког колектива нашег факултета, тако да je, пошто je 1957. године са успехом одбранила и докторску дисертацију ,Дејсова теорија мултипликатора", изабрана за доцента за предмет Политична економија, на коме je месту и смрт затеклаНо тај моменат није Iшшта променио ни у држању ни у понашању другарице Ане. Она je остала верна и одана школи из које je изашла, посветивши сав свој живот њој, тако да се као ретко ко осећала у животу наше школе, и то не наметљиво већ тако да смо je сви желели да имамо у сваком моменту поред себе, да чујемо њено мишљење, да користимо њену принципијелност у ставовима и хуманост у поступку решавања многих питања, нарочито оних који су се тицали односа међу људима. Ана Жилић-Јурин je осећала, знала и сматрала да je ако не основни, а оно свакако један од основних и примордијалних задатака наше школеизградња људи стручно способних и од карактера, навикнутих на рад. и слободно размишљање. Зато je она највећи део своје делатности посвећивала управо томе, остварењу тога цил>а и задатка. A тај део посла у нашој школи je свакако и најтежи и најодговорнији, иако каткада није довољно цењен и валоризиран. Другарица Ана се, полазећи од оваквог гледања на задатке факултета и дужности универзитетског наставника, посветила у првом реду управо овом наставном, педагошком раду. Она je видела у њему себе и за њега je живела. Отуда су њена предавања била посебно цењена, a њене вежбе су биле посебно корисне. При томе je она нарочито имала увек у виду и васпитни значај наставног процеса и на факултету, тако да je у томе своме раду посвећивала посебну пажњу марксистичком прилазу проблемима политичке економије. За њу никада, од првог до последњег дана рада на факултету, није било од значаја само шта студент треба да чује и зна, већ и како треба да схвати и разуме питања која се обрађују у нашој настави, пошто управо та наша настава треба да припреми и оспособи студенте не само да разумеју и живе у социализму, већ и да га својом делатношћу у животу дал>е изграђују, и то са љубављу и одушевљењем за нове друштвене односе хуманијег карактера, за ко je се она целим својим бићем залагала и борила, са жељом да жар те љубави и упорности пренесе и на све нас, а посебно на нове генерације. Y томе je она била свима пример, била и остаће пример. Овакав однос према наставној делатности учинио je да другарица. .Ана није оставила иза себе велики опус научних радова. Данае, када ње више нема, поставља нам се питање валоризације овакве делатности на нашем факултету. Поставља нам се питање да ли смо нашли тачна мерила вредности појединих врста делатности на факултету и да ли смо обезбедили услове, могућности и атмосферу за равномернију заступљеност свих делатности које долазе у круг функција једног универзитетског наставника. Нажалост, потребна je чињеница смрти, и то смрти једног овако узорног радника на факултету, да нас потсети на проблеме који су од битног значаја за рад и положај многих од нас, за рад и добро функционисање наше школе. Y нашем друштвеиом животу на факултету, у целиии и кроз друштвено-политичке организације, делатност другарице Ане je била од нарочитог значаја. Нс само зато што je она била члан Y ниверзнтетског и Факултетског савета, члан Главног одбора ССРН Србије, члан Изборне комиcuje Савезне скупштине, члан многих форума Савеза комуниста на Факул-