Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

433

IN MEMORIAM

оних интенција, које млади људи и студенты садашњих генерација осећају као нови универзитет, као стварну реформу универзитета. На овом плану Ана нас јс задужила једном изврсном књигом о политично] економији капитализлlа, коју je и предавала у оквиру предмета политична економија. То je дело у коме je свака реченица била годинама брушена и ко je задивл>ује једноставношћу излагања најсложенијих проблема. Отуда je студептима постала ова књига најпривлачнији део материје политичке економије. Други један ранији рад, нешто мањег формата, „О акумулацији капитала“, такође je изванредно изложен. Педагог на перу, Ана je била управо ненадмашна у контакту и комуникацији са студентима. Она je у овај однос уносила целокупност свог талента и својих људских особина. Она je пргшлачила студенте једноставношћу, присношћу, заинтересованошћу, не само за њихово испитно знање већ и за њихов начин мишљења, за њихову личност, за гьихов поглед на свет, и за њихове разне проблеме. Она je настојала да студентима улије перспективу, ентузијазам, одговорност, љубав за правни позив и за економске науке, а кроз ова и један оптимистички, активистички и увек начелан и бескомпромисан став. Поред талента и смисла за свој позив, Ана je унела у њ и много труда и напора. Она се за њ свестрано припремала, како показују њене многобројне белешке а и колико се сећамо из њеиих многих размшпљања о савременој генерацији. Не мање je Ана улагала напора у формиранье економских научних и стручних кадрова, постдипломаца и доктораната. Предајући на постдипломским курсевима историју економских доктрина, Кејнсову и модерну економску анализу, поједина питања из политике економије капитализма, Ана je учествовала у научном и стручком сазревању већег броја магистраната и више доктора економских наука. Y неке од докторских дисертадиja уносила je читаво своје искуство и давала сву своју помоћ, а неке од докторских и магистарских одбрана остаће у сећању као обрасци Аниног сјајног третирања кандидата и излагања на одбранама правих научних расправа. Овај Анин рад, који се протезао на готово две деценије, захтевао je бескрајно пожртвовање и самоодрицање и огромну не само интелектуалну, моралпу већ и физичку снагу. Из године у годину, из семестра у семестар, имала je на стотине и хшьаде кандидата на испитима који су трајали од јутра до дубоке иоћи, jep je, независно од броја испитних кандидата, Ана сваког третирала као посебну личност, коме се мора поклонити колико год треба времена, и апсолутна пажња. Из године у годину предавања за хиљаде нових студената, редовних ы ванредних, које je Правки факултет широкогрудо примао, често не водећн рачуна о физнчким и психичким моћима својих сарадника. Ето то je биланс у коме je готово читав низ генерација стављен на жртвеник друштвених потреба, без довољне помоћп, материјалне и кадровске, жртиенику на коме ja видим Ану као неку врсту трагичног симбола. Задивљујуће je да она субјективно није осећала као непремостиву тешкоћу оне тешке услове у којима je радила. Исцрпљујући ритам и задачи позива били су кол ње увек наткриљени љубављу према њему. Ана je била један од ретких универзнтетских професора који je био спреман да заиста да сав свој живот и све своје време универзитету и факулхету и никад ни je показивала тендендију да се из њега отисне на меркантнија и мање исцриљујуВа занимања. Уколико je показивала интересовање и склоности за рад ван Универзитета и Правног факултета, то се може делом објаснити ььеном политичком личношћу, а делом схватањем о потреби повезивања универзитета са друштвом. О њеној полнтичкој активности било je и биће доста речи и ja je не бих помињао, она je свима позната, сем у жељи да истакнем, да je основа те активности била не прављсње политичке каријере која joj je с обзиром на прошлост и доприносе у НОБ-у била могућна и врло лака, већ je