Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цање богатства и средстава за живот без сопственог рада или, другим речима, искључивим коришћењем туђег рада. Поставља се питање да ли остварење ыачела да свако живи од свога рада значи у исто време и остварење идеје да свако добија плодове свога рада или, другим речима, да нема стицања плодова туђег рада без сопственог рада. При одговору на ово питање треба имати у виду две ствари: с једне стране, интерно стање субјеката, а с друге стране, спољне односе међу субјектима. Питање стицахьа плодова рада са становишта интерног стања субјеката треба посматрати, с једне стране, у приватном сектору рада, а с друге стране, у друштвеном сектору рада. Y приватном сектору рада претежан део трудбеника добија плодове свога рада и то у целини. Према томе, гледано друштвено-политички, може се рећи да се у овом сектору остварује право на плод рада и то по основу права својнне. МеВутим, у овом сектору je могућа, до душе у ограниченом обиму и под законом утврђеним условима, и употреба туВе радне снаге, а тиме и стицагье плодова туВег рада без сопственог рада. Тога има, нпр., у области пољоттривреде, занатства и угоститељства. Y друштвеном сектору рада трудбеници, сви заједно и понаособ, имају право управљања организацијом рада у оквиру које делају, Ово право фактички обухвата како управљање средствима за производньу и створеним добрима тако и управл>ање дохотком, укључујући и расподелу дохотка. Расподела дохотка обухвата и опредељивање (одреВивање) личног дохотка у новчаном износу на који сваки трудбеник има право. Као мерило за обрачун служи резултат рада, нзражен такоВе у новчаном облику, који су радна организација и сваки трудбеник, постигли својим радом. Пошто су радни резултати трудбеника различите, то су, разуме се, различите и износи њихових личних доходака. А то je у складу са начелом да у социјалистичком друштву свако треба да ради према својим способностима а да буде награђен према раду, тј. према резултатима рада. На основу изложеног може се рећи да у нашем друштву трудбеници у друштвеном сектору рада, и скупа и понаособ, имају, суштински гледано, остварено не само право на плод рада, било свој или join и ту о. него шире право: право управљања радном организадијом. Из овог права произилази суштински и право на расподелу дохотка и право на лични доходак. Аодуше, право управл>ан>а радном организадијом предсхавља и кватефикује се као друштвено-политичко право. То je, по нашем мншлегьу, погрешно. Ово право би требало оквалификоватп и правно конституисаги као право са мешовитом правном садржином: с једне стране, као право са друштвено-политичком садржином (овлашћењима), а с друге стране, као право са имовинско-правном садржином (овлашћењима). Тако конституисано, оно би представляло основно право трудбеника у друштвеном сектору рада, из којег би произилазила бројна правка овлашћења, међу којима и: овлашћење одлучивања о средствима за производњу, овлашћеље одлучивања о произведении добрима, овлашћење одлучивања о дохотку и овлашћење одлучивања о личном дохотку. Y овом светлу, признавање пра-