Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

254

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

По, било на који начин да буду регулисани интерни односи у друштвеном сектору рада, потребно je створити и стално стварати такве друштвене услове који ће омогућити да трудбеник добије што већи део плода рада, тачније, што већи лични доходак. Аанас je тај део релативно скроман, чак у извесним областнма делатности више него скроман. Према томе, мање времена треба посвећивати изграБивану звучне и декоративна друштвено-правне технике, која често у погледу адекватности може бити и проблематична, а више стварању услова за омогућавање да трудбеник оствари што већи део плода рада. Аана.с се каткад .у нас поступа обрнуто. Најзад, чини нам се да регулисање унутрашњих односа у друштвеном сектору рада, тј. у радним организацијама, не спада у граВанско законодавство него у друге законодавне области, нпр., у законодавство о удруженом раду, без обзира што права која треба признати трудбенику, ш још и неком другом субјекту, имају имовинско-правни или друштвеноправни и имовинско-правни карактер. То поготову вреди за случај да интерни односи у организацијама друштвеног сектора рада захтевају обимно нравно регулисање. Y том случају постоји опасност да, с једне стране, граВанско законодавство буде гломазно, а с друге стране, да унутраппьи односи у организацијама друштвеног сектора рада, због обимног правног регулисагъа, заклоне спол>не односе измеВу субјеката права које граВанско законодавство треба у првом реду да регулшпе. Y вези с питањем остварења плодова рада са становишта спољних односа меБу субјектима, и то, како меВу субјектима приватног сектора живота и рада, тако и меВу субјектима друштвеног сектора, као и измеВу обе врсте субјеката, може се рећи да у нашем друштву субјекти могу стицати и плодове туВег рада и то, с једне стране, на бази плодова свога рада, а с друге стране, без рада. То je могуће због тога што субјекти права своју друштвено-економску улогу остварују преко тржшпта или, другим речима, што се међусобно повезују преко тржшпта. Y условима тржишне привреде долази и до стицања плодова туВег рада стицањем туВег дела вишка вредности, односно дела вредности туВег вишка производи. Jep, при сучељавању плодова рада (роба) на тржишту, тржиште не признаје индивидуално радио време и индивидуалне трошкове производше него друштвено потребно радио време и просечне, друштвено потребив трошкове производње. Сходно томе, субјект којн je на стварање плода рада утрошио мање радног времена од друштвено потребног н има мање трошкове производше од просечних, присваја, отуВујући плодове свога рада по еквивалентној, тржишној вредности, поред вишка вредности (односно вредности вишка производи) који je створио сопственом производгьом, join и део туВег вишка вредности (односно део вредности туВег вишка произвола). Поред стицања плодова туВег рада на бази плодова свога рада у виду стицавьа дела туВег вишка вредности, односно дела вредности туВег производи рада, у условима робне привреде постојн и стицаае плодова туВег рада без улагања свога рада. То бива преко камате, разнпх видова улагања капитала и поделе добити, затим ренте и разных шпекулатнвыих ■балкарских и берзаиских операцнја. Сви ови видови стицања плодова ту-