Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

480

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ријалне одбране и др. навелико рачунају Y оружаним сукобима. Тако, то je случај, на пример, са Демократском Реггубликом Немачком, Француском, Швајцарском, Данском, Норвешком итд. ( 10 ). Поготову револуционарни и националноослободилачки покрети морају озбиљно да рачунају са оваквим формацијама и управо овакве формације бар у почетном периоду борбе представљају услов sine qua поп за даљи развитак армије и уопште успешне борбе ( п ). Покушаћемо да нспитамо три правна основа који покривају оружане формације територијалну одбрану. Смнсао нашег Закона о народно] одбрапи je да су ове јединице подједнаки фактор оружаннх снага са Тугословенском народном армијом. Међутим, док je ЈНА војска по професији, ове јединице су војска „по дужности”, како je то некад писао Жан Жак Русо. Оне нису стајаћа војска али су састављене, по плану 15. Закона, од обавезника „распоређених ратним распоредом у те јединице и од добровољаца”. Врховна команда je заједничка за територијалну одбрану и ЈНА, а у случају да дејствују заједнички по плану 26. Закона „јединице територијалне одбране се потчињавају старешини једннице Југословенске армије”; с друге стране „републички штаб народне одбране руководи и командује свим јединицама оружаннх снага (па и ЈНА прим, аутор) на територији привремено запоседнутој од непријатеља” (члан 26, ст. 3). Ових неколико конститутившгх елемената јасно указују да то нису никакие помоћне трупе, нити допунске или резервне, већ подједнаки партнер са ЈНА у структури оружаыих снага. Заправо, у преамбули Закона (одељак III) изричито се истине да „оружане снаге чине јединствену целину a организују се у формадије Тугословенске народне архмије и територијалне одбране”. Ако би се приклонили схватаљу које нуди Хашки правилшгк, а найме, тамо где милиција или добровољачки одреди шше војску или јој припадају обухваћени су појмом војска за коју Хашки яравишик не прописује посебне услове, онда би се овај став нашег Закона могао међународноправно идентификовати са решегьем Хешког правилника. МеВутнм, гледајући stricto sensu, то не ослобађа националног законодавца да таквим јединицама наметне обавезу која je прописана Хашким правилником за милицијске јединице и наведене одреде. Но с друге стране, уколико их држава сматра саставиим делом армије а само их разликује по основу простора дејства или начина дејства, то je без знача]а у односу на наведене обавезе позитивног меЬуиародпог права. Зато би оне у неку руку могле иматн идентичан став са резервним саставом JHA, који je резервни само по томе што у миру ннје у сталној војној служби, а не по томе што би у рату служио за резервне задатке или добијао неке другостепене дужности. 4. Друга могућност правгюг третмана ових оружаннх формација, управо би била у складу са прописпма којима се регулише статус добро-

(io) Revue militaire générale, juin 1968 (у ДРН Grenztruppen) p. 107—108; Revue de Défense nationale mai, 1966, Paris, pp. 790—791; Revué militaire suisse. No 2/1965, p. 84; Revue de Defence Nationale 12/1967, pp. 550 et suiv.

(и) Впди шире: Général V. N. Giap Guerre du peuple armé du peuple, Paris, 1967, pp. 24, 136—137 et suiv.