Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кога je право на тужбу појмовно исто што и субјективно материјално право, туживост мора бити несумњиво један материјалноправни појам. Друкчије, ако се право на тужбу схвати као право на повољну гфесуду (правозаштитни захтев), или само као право на мериторну одлуку. Јавноправни елементи овако схваћеног права на тужбу упуВују на закључак да je туживост појам процесноправни. Такав закључак о њеној природи поготово се намеће ако се то право схвати најшире просто, као овлашћење сваког правног субјекта да се са својим тражењем заштите обрати суду и да овај по том тражењу поступа у складу са материјалним и процесним правом. Вала, ипак, приметити да се предњи заклучак о продесноправном карактеру туживости, као последици једног одреВеног схватања о праву на тужбу, не намеће са апсолутном нужношћу. На могућност супротног става указу] емо у току далег излагања. Но, напред поставлено питање није само теоријско. Његов значај не лежи само у тохме што оно улази у оквир основне проблематике граБанског процесног права. Са њим се може срести и практичар. Наиме, суд у паршщи прво испитује допуштеност тужбе проверавањехМ да ли су испуњени услови за хмериторно расправлатье и одлучивање (процесне претпоставке). Ако се узме да туживост представла такав један услов, суд мора на тьегово постојање да пази по службеној дужности. И дал>е, у случају у коме наБе да je предмет спора једно нетуживо потраживање, он треба да донесе решење о одбацивању тужбе (арг. чл. 76, ст. 5, чл. 271, ст. 1. и чл. 277. ЗПП. Пошто до мериторне одлуке не може доћи, то изостанак туженог не може за собом повући контумациону пресуду. Слично томе, остаје без дејства признанье тужбеног захтева ( 6 ), као и одрицање од aera и поравнање две радње са дејством правоснажног пресуБења. Ако се, напротив, пође од тога да je туживост ствар самог субјективног права, суд je дужан да расправља о предмету спора и да у случају натуралне облигације оддучи пресудом којохм одбија тужбени захтев (као неоснован). Исто тако могуВна je пресуда због изостанка или на основу признања, а поменуте радње располагања предметом спора производе своје дејство ( 7 ). Поред тога, треба нагласити да решење, насупрот пресуди, није способно за материјалну правоснажност (чл. 322. и чл. 336 ЗПП). Доследно томе, тужилац би могао поновити тражење заштите у једној правној ствари у којој први пут ни je успео да увери суд да je поклон писмено обе Ван, а пронашао je у меБувремену исправу која ту изјаву садржи. Напротив, ако се усвоји материјалноправно гледиште, тужилац би у предњем примеру могао само да предложи понавланье поступка (чл. 381. ЗПП). Питање није добило своје непосредно решење ни у страной законодавству. Ставови науке и праксе су поделени. Вала напохменути да се сва схватања не исцрплују у две крајности, онако како Схмо их изложили за

(6) Супротно, за немачко право Reichel: Ако тужени дужшгк може признати један очигледно непостојећи (неосновани) захтев, зашто не би могао признати и један нетужив. Осим тога, у признању захтева треба истовремено видеги одрицање од нетуживости (разуме се, уколико je реч о таквој од које се тужени може одрећи.) Исто важи и за поравнање (ЈЈ, 1912, стр. 73).

(7) За застарело потраживање горња правила не важе. Оно je способно за судску заштиту, jep тужба води осуди ако приговор застарелости не буде пстакнут. Зато има писана који застареле обавезе не рачунају у природне. Тако, на пример, Oertmann , стр. 10, Esser, стр. 87. * - .