Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

372

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јих неудатих a запослених другарица које су са истим дохотком индивидуално опорезиване С 23 ). МеВутим, хако пооштрено оптерећење прихода жене остварених у радном односу или слободној професији обично се ублажава на два начина; или издвајањем жениних прихода у засебну основицу, или признавањем посебних дедукција. Први случај предвиВен je то je поменуто у законима Израела и Јапана. Y САД решење je нађено на другој страни: по једном пропису из 1954. обвезншс савезног пореза на доходак, чија je жена запослена ван куВе, има право на смањење дохотка за износ хроппсова за чување деце млаВе од 12 година (одбија ce 600 dol. али само ако доходак супруга не прелази 4.500 đol. годишње). „То je несушьиво најхуманија и најважнија дедукција која се могла учинити да би била ублажена фискална дискриминација измеБу жене која има запослење и оне ко ja остаје у кући (Lauré) i 2 4). Ван сумње je благонаклони однос према жени која зараБује у служби или слободној професији израз правилне и напредне пореске политике. Запослена жена данас je „неопходна фигура привредног живота” и занемаривагье гьених фиксалних интереса у пореВегьу са оном женом ко ja остаје по странн друштвегшх збивагьа било би и асоцијално и неекономско понашање 125).I 25 ). Шта, ако жена не зараВује већ остаје као домаћица у куђи: je ли порески капацитет таквог домаћинства исти, мањи или већи од оног у породили где je жена запослена; и да ли таквој жени треба ускратити право на дедукдију, како би остала у кући ради васпитагьа деце („едукациони принцип”)? Ни на овом плану законодавства нису хармонизирана. Доктрина још мање. По неким ауторима жена у кући увећава породични доходак: „слободно време стоји код Hallera припада penarvi (економским) добрима која су од значаја за подмиривагье потреба”; значи, незапослена супруга већ својим слободним временом увећава пореску способност домаћинства јер задовољава, као што би и зарадом, потребе породгще ( 26 ); теза која води праву жене, и када не зараВује, да тражи олакшице. Постоји и друто гледагье на ствар. Binder наводи један законски пројекат у СР Немачкој из 1965. по коме доходак породице, и кад je уве-

(23) Овој општој гтракси приговорено je од стране политичара и друштвеннх организаштја (Немачка) да je груба нсправилносг опорезоьатн удату жену теже од неудате; го што je ступагьсм у брак два лица која су запослена увећан порез у ствари je ~казнени порез" који можс негативно да угиче на закључивање брака (Binder R., op. cit., S. 266).

(24) Исту привилегију за жене у Холандији захтева и проф. de Langen у свом чланку » The assesment of members of one noushold « (Public finance, 1956, p. 140).

(25) Запажено je да и сама стабилност брака стоји у вези са пореским оптерећем жене. Једна студи ja немачког Савеза пореских обвезника показује; да je у једном периоду индивидуалног опорезивагьа у Немачкој (1921 —1950) број разведених оракова био опао; када je 1934. враћен стапдардпи систем опорсзивања ,шо домаћинству” јасно се оцртала тенденција ка порасту развода бракова; када je после друюг светског рата поново уведен поступак пндивидуа,дног разреза број развода апсолутно и релативно je опао (К аll m е г L., cp. cit., S. 30).

(26) Haller М., (op. cit., S. 45, 62). Истог je мишљења и de Langen (cp. ait., p. 45) за кога неплаћена активност жене \ домаћинству представлю значајан елеменат у јефгинијем задовољавашу потреба, а тиме je повећана и пореска способност породгщб.