Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

376

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зник, пре но што буде погоВен вишом стопом прогресије”. Сплихинг, дакле, дејствује као „казнени” порез за нежењене ( зв ). И још нешто: сплитинг може неповољно да утиче и на расподелу пореског оптерећења у породици. Један пример из литературе: „да домађинство добије из једног извора доходак од 200.000 DM годиппье” ( Littmann , 182). Y случају породичпог сплитинга са 4 члана, фиктивна основица за сваког члана износила би 50.000 DM; меЬутим, сгварна меЬуподела дохотка у породици могла би бити сасвим друга: 150.000 DM, 25.000 DM, 15.000 DM, 10.000 DM. Применом сплитинга на сваки идеалан део дохотка отпадао би једнак износ пореза, али би чланови породице на стварне делове дохотка имали, услед прогресије, да поднесу различите терете; обвезник са 150.000 DM маши (jep обрачунат само на 50.000 DM) онај са 10.000 DM знатно већи од фиктивее квоте. Такве аномалије могле би се отклонит увођењем „модифицираног” сплитинга (код брачног сплитинга не 50 : 50 него 60 : 40 или 70 : 30) односно корекцијама помођу разних попуста и ублажена. Како се социолошки презентира сплитинг-систем; ко у домену пореза на доходак стварно извлачи користи од таквог механизма? Пре света они који ступају у брак, jep су датле по индивидуалном разрезу носили тежи терет. И брачни друтови то je већ истакнуто налазе свој интерес у сплитингу. Оптималан ипак резултат остварује жена у браку, запослена или не: јер захваљујући нижој стопи сплитинга шеи део дохотка je сада задужен мање но што je био у систему „заједничке" основице. Питаше je како удата запослена жена пролази у овом режиму. Жена са професијом у поступку „по домаћинству”, са тьему својственом тарифом, изложена je тежел! пореском притиску него жена запослена која није у браку. Са сплитинтом je, по правилу, обрнуто, сплитинг води значајном снижењу обавезе удате жене (раднице, службенице), док неудату запослену оставља са већим теретом. За овако незавидно стање неудате посленнце излаз се тражи у издвајању шеног дохотка у засебну основицу ( 37 ). Сплитинг je нов механизам у савременрм фискализму: датира из поратног периода. За сад га користи само пар земаља САД, СР Немачка и Француска но, нема знакова да се у осталим земљама запажа нека журба да ту технику опорезивања и саме прихвате. 1. САД су прве увеле »splitting of income« у 1945: дотле je преовлађивао режим „индивидуалног'’ опорезlшаша, jep се сматрало да праву пореску способност имају само чланови породице и да тек они заједно представљају способност породичне заједнице. Прелаз на нови систем извршен je не из фискалне целисходности већ из политичков опортунизма; условило га je федеративно уређење Сједињених Држава. Пре реформе устави неких савезних држава предвиЗзали су за супруге правки режим „имовинске заједниде’’ и зьено опорезиваше код једног супруга; режим који у другим државама није постојао. САД су стога шмале два паралелна система опорезивања породице. Током 20-их и 30-их година »Community-Property-

(зз) Albers \V., op. cit.. S. Узгред наглашавамо да ииокосни обвезник пореза на доходах који компаративно лошије пролазн у сплитинг-разрезу у повлашћсном je опет положа iy у систему ~по домаћинству”. у

(37) J ес h t Н., op. cit., S. 47.